Vilijams - Mercedes

Podaci o timu

Startni broj ove sezone:

3

Poena ove sezone:

136

Zemlja sedište tima:

Engleska

Mesto sedišta tima:

Grouv, Velika Britanija

Puno ime tima:

Vilijams

Direktor:

Frenk Vilijams

Tehnički direktor:

Pet Simonds

Šasija:

FW37

Motor:

Reno RS27-2013

Prva sezona:

1978

Titula:

9

Pol pozicija:

127

Najbržih krugova:

131

Istorija tima

2013

Hladan tuš za tim iz Grouva, koji je sa bolidom FW35 planiro povratak među vodeće. Auto je bez performansi u prvim trkama, na samom začelju, pa borba čak i za deseto mesto nije opcija.

Krajem maja ekipa objavljuje novu promenu dobavljača motora i nakon samo dve godine saradnje sa Renoom kreće u novo partnerstvo, ovoga puta sa Mercedesom, po prvi put u svojoj istoriji.

Sredinom juna potpisan ugovor o isporuci baterija za Formula E takmičenje od sezone 2014.

Najpovoljnija prilika za osvajnje bodova propala je na jubilarnoj 600-oj trci u Nemačkoj, ali su mehaničari u boksu imali velikih problama sa montiranjem prednjeg levog točka, tako da je i ta prilika propala.

Sredinom jula Majk Kuglan napušta funkciju tehničkog direktora, a na njegovo mesto dolazi Pet Simonds, do tada na poziciji tehničkog konsultanta u Marusiji. Simonds počinje rad u timu krajem avgusta, pred VN Belgije.

Prva trka na kojoj je tim imao tempo je pretposlednja trka sezone VN SAD, u kojoj Botas osvaja 4 boda, što su prvi bodovi još od VN Mađarske kada je Maldonado zabeležio bod.

Vilijams je odustao od "Koanda" izduva i na samom kraju sezone uspeo da pronađe konceptualnu grešku i dođe do značajnijeg poboljšanja performansi. 

Sezona za zaborav. U poređenju sa sezonom 2011 koja je bila katastrofalna, 2013 je sigurno lošija za timiz Grova. Osvojeno je 5 bodova i 9. mesto u konkurenciji konstruktora. 

2012

Primetan pomak u performansama na prve dve trke. Zbog greške Maldonada uspeh je izostao u Australija ali je Sena u Maleziji doneo prve bodove timu. Osvojenih 8 bodova više jej nego tokom čitave prethodne sezone.

Frenk Vilijams najavljuje napuštanje upravnog odbora tima. Njegova uloga biće nadgledanej i savetovanje.

Posle Velike nagrade Malezije Adam Par najavljuje odlazak iz tima krajem marta.

Na Velikoj nagradi Kine oba vozača beleže bodove, prvi put od 2010. godine i Velike nagrade Južne koreje kada su bodove zabeležili Barikelo i Hilkenberg.

Posle kraha u Bahreinu, na Velikoj nagradi Španije Maldonado osvaja drugo mesto u kvalifikacijama, a potom, kada je Hamilton kažnjen biva promovisan u osvajača pol pozicije. Osvaja Veliku nagradu Španije i pomaže timu da osvoji 114-u pobedu, 64-u sa Renoovim motorima, a tim podiže broj krugova u vođstvu na 7500.

Sredinom jula Toto Vulf, suvlasnik tima, postaje izvršni direktor i uzima veću ulogu u timu.

Tim ne uspeva da perfrmanse i startne pozicije pretoči u bodove pa pada na osmo mesto u generalnom plasmanu.

Pred kraj sezone Maldonado i Sena uspevaju da uđu u prvih deset na kvalifikaijama i osvoje bodove. Ipak, poslednja trka u Brazilu i pored solidnih performansi ih ostavlja bez bodova, a Sena učestvuje u incidentu sa Fetelom koji je šampiona mogao koštati titule.

Vozači su odustali sedam puta, a tri puta su odvozili preko 90% i našli se u plasmanu. U ta tri odustajanja, vozači su se nalazili i na pozicijama za podijum, a odustali su prvenstveno zbog grešaka kojke su sami pravili.

Pol-pozicija i pobeda Maldonada najznačajniji su rezultati tima. Da su vozači vozili sa malo više taktike sigurno bi ostvarili bolji rezultat jer je bolid FW34 sa Renoovi motorom bio prilično konkurentan, a tim je mogao i do pete pozicije u generalnom plasmanu. Ipak, osvojeno je 76 bodova što je bilo dovoljno za poziciju 8 u poretku konstruktora.

2011

Početkom godine Vilijams izlazi na berzu što je znak manjka novca od sponzora. Tim pristupa radikalno novom bolidu FW33. Kao vozač dolazi Pastor Maldonado sa moćnim sponzorom, državom Venecuelom i državnom naftnom kompanijom PDVSA. Ekipa je prvi put bez vozača iz Evrope još od 1981.

Međutim, radikalni pristup novi nisko postavljeni menjač, KERS sistem sa Kosvortovom CA2011 specifikacijom motora za ovaj bolid ne donose nikakve reztultate. U prvih 11 trka Barikelo beleži samo 4 boda, a onda i Maldonado na VN Belgije probija led i beleži svoj prvi bod u Formuli 1. Sezona je najgora u istoriji tima ikada. Bolid ne uspeva da "pronađe" radnu temperaturu Pireli pneumatika. Tim na skoro svaku trku donosi brojna poboljšanja ali ništa ne funkcioniše onako kako je zamišljeno.

Čelnici shvataju da tim "gubi kompas" i počinju radikalnu reorganizaciju u već propaloj sezoni. Sem Majkls najavljuje odlazak iz tima još u maju, pa je to signal da se energično reaguje. U tim dolazi inženjer Majk Kuglan, bivši član Ferarija i Meklarena poznat po aferi "Spajgejt". Pred kraj sezone uz pomoć sponzora iz Katara pregovara se o dovođenju bivšeg šampiona F1, Kimija Raikonena. Na VN Abu Dabija tim startuje iz poslednjeg reda na gridu, Barikelo nije vozio kvalifikacije pa je bio na poziciji 24, a Maldonado je morao da odradi kaznu zbog zamene motora od +10 pozicija, pa je sa 17 premešten na poziciju 23, što je još jedan od "malera" u najgoroj sezoni u istoriji tima.

Patrik Hed, suosnivač tima, po završetku sezone izlazi iz Vilijams F1 tima da bi nastavio svoj rad na hibridnom pogonu u Vilijamsovom razvojnom centru u Kataru. Ranije, početkom godine Hed je ponudio na berzi veći deo svojih akcija tima. Vilijams je prilično pouzdan ali nekonkurentan.

Na 19 trka vozači odustaju 9 puta. Pozicija 9 na kraju šampionata sa 5 bodova.

2010

Tojota se povlači iz Formule 1, a Vilijams je posle tri godine saradnje opet u situaciji da trži novog partnera. Reno i Mercedes imaju strateške partnere i svoje timove, a Vilijams kao etablirani tim nikome ne treba kao još jedan rival. Tim najavljuje "strateško, dugoročno partnerstvo sa Kosvortom" koje je prihvaćeno sa dosta sumničavo, jer Kosvort sem Vilijamsa nema tim sa kojim bi mogao da napravi neki bolji rezultat ili razvoj. Kosvort ipak izjavljuje kako "novi" motor nema preterane veze sa CA V8 motorom iz sezone 2006. kada se ovaj proizvođač poslednji put pojavljivao u Formuli 1. Osnovu za takve tvrdnje baziraju na promenama u pravilima koje su u međuvremenu izvršene u broju obrtaja (sa 20000 - smanjeno na 18000) i radnom veku koji je udvostručen na 3000 km na motoru CA2010. Prema rečima čelnih ljudi iz Kosvorta to je promenilo čitav koncept konstrukcije motora.

Vilijams FW32 na zimskim testovim beleži solidne rezultate ali na trkama u početku sezone ne beleži posebne rezultate. Vozački sastav je u potpunosti "nov". U tim je došao iskusni Rubens Barikelo iz Bron GP-a i test vozač Niko Hilkenberg dobija mesto trkačkog vozača. Ipak, Kosvortov motor je dosta pouzdaniji te tim beleži samo 6 odustajanja u sezoni od 19 trka. Najbolji rezultat zabeležio je Barikelo na VN Evrope - pozicija 4. Tim je drugu sezonu bez podijuma, međutim ne i bez pol pozicije. Niko Hilkenberg u promenjljivim uslovima na VN Brazila beleži pol poziciju za Vilijams i prvu u svojoj F1 karijeri. Vozači često ulaze u treći deo kvalifikacija, a rezultati odnosno bodovi dolaze u većem obimu od polovine sezone.

Beleže ukupno 69 bodova što je bilo dovoljno za poziciju 6 i "preotimanje" iste od Fors Indije, koja je veći deo sezone provela na ovom mestu.

2009

Poslednja sezona u trogodišnjoj saradnji sa Tojotom. Vozački par ostao je nepromenjen Nakdžima-Rozberg. Vilijams je jedan od tri tima koji ima dupli difuzor od starta sezone, a prednost bolida FW31 pokazana je na predsezonskim testovima. Međutim, u sezoni ta prednost nestaje, a tim oscilira od dobrih kvalifikacija ka gubljenju tempa u trci i obratno. Još jedan od nedostataka su slabi rezultati Nakadžime koji se nije našao u bodovima tokom čitave sezone a svih 34,5 bodova je zabeležio Niko Rozberg. Najbolji rezultati su dva četvrta mesta Nemca na VN Nemačke i VN Mađarske.

Tim je zabeležio 5 odustajanja na 17 trka. Pozicija 7 na kraju šampionata bio je domet tima na kraju saradnje sa Tojotom, koja se na kraju iste godine povukla i kao F1 tim.

2008

Za sezonu 2008. vozački duo su Niko Rozberg i Kazuki Nakladžima. Sezona je puna uspona i padova jer bolid FW30 ima slabu silu prijanjanja u brzim krivinama. Rozberg beleži dva podijuma VN Australije -3. mesto i VN Singapura 2. mesto. Krajem sezone javno izjavljuje svoje nezadovoljstvo performansama bolida.

Prerano napuštanje razvoja osetilo se na bodovnom saldu. Iako bez mnogo odustajanja, samo 4 na 18 trka tim beleži 26 bodova i to na 8 trka. Osvojeni bodovi bili su dovoljni za poziciju 8 u generalnom plasmanu.

2007

Posle najlošije sezone još od 1978. godine tim menja dobavljača motora. Umesto Kosvorta, Vilijams potpisuje višegodišnji ugovor sa Tojotom. Uzimajući u obzir prisustvo Tojote sa fabričkim timom, kvalitet motora, kao i iskustvo ekipe Vilijmas, očekivao se pomak unapred. To se naravno i dogodilo. AT&T postaje glavni sponzor tima, Lenovo (nekadašnji ogranak IBM-a kupljen od strane kineskih investirora) postaje partner i tehnološki sponzor koji pravi novi superkompjuter. Vozačku postavu čine Niko Rozberg, a umesto Vebera na mesto drugog vozača dolazi Aleksandar Vurc. Uz Tojotu dolazi i Japanac na mesto test vozača, Kazuki Nakadžima.

Aleksandar Vurc sa bolidom FW29, beleži jedini podijum za tim u sezoni, osvjanjem 3. mesta na VN Kanade. Iako konstatnije u bodovima, Rozberg nije zabeležio ni jedan podijum, a najbolji rezultat mu je 4. mesto na VN Brazila.

Tim odustaje 8 puta na 17 trka i beleži 33 boda što je dovoljno za poziciju 4 u šampionatu.

2006

Odlaskom BMW-a Vilijams se nalazi u nezavidnoj situaciji. Gubljenjem strateški važnog dobavljača kome je bio jedini klijent odnosno partner na nivou fabričkog tima, što BMW pokušava kasnije napraviti sa Zauberom, ekipi iz Grouva opet predstoji traženje novog dobavljača. Šansa za produžetak saradnje je postojala ali je menadžment Vilijamsa odlučio da krene novim putem. Uveren u svoje kapacitete, kao i kapacitete sada samostalnog Kosvorta Vilijams potpisuje ugovor o kupovini motora, menjača, elektonike i softvera, pošto je i Kosvort u međuvremenu proširio svoje delatnosti na ostale grane industrije kao što su vazduhoplovstvo, nautika i elektronika.

Vilijams prelazi na Bridžston pneumatike.

Na prvoj trci sezone, VN Bahreina, vozački sastav Niko Rozberg i Mark veber osvaja bodove, Rozberg vozi i najbrži krug trke. U tom trenutku saradnja sa Kosvortom činila se kao pravi pogodak. Međutim, od sledeće trke kreće pravi pakao. Bodovi su osvojeni još samo u tri navrata., dok su oba vozača završila trku još dva puta. Bolid FW28 je najnepouzdaniji na gridu. Na 18 trka sezone tim beleži crni rekord iz 1984. godine- 21 odustajanje, od čega 6 trka nisu završila oba vozača.

Bolid je brz ali nepouzdan i najčešće kada su vozači u prilici da osvoje bodove ili podijum dolazilo je do kraha. U pojedinim situacijama bilo je i incidenata koje su vozači skrivili pa čak i sudar između klupskih kolega. Tim beleži 11 bodova što je dovoljno za poziciju 8 u generalnom plasmanu.

U sezoni 2006 doneto je pravilo o "zamrzavanju razvoja motora". Kosvort V8 zavrteo se na preko 20000 obrtaja i doživeo 6 dorada tokom sezone, radi povećanja pouzdanosti i performansi, ali sve to nije bilo dovoljno da Vilijams ostane u partnerstvu sa ovim proizvođačem.

2005

Poslednja godina saradnje sa BMW-om koji namerava da od naredne sezone osnuje fabrički tim kupovinom Zaubera. nesuglasice su počele nakon obostranog nezadovoljstva postignutim rezultatima, odnosno optužbama da jedna strana ne radi dovoljno dobar posao te su zbog toga izostali rezulatati i titula. Partnerstvo je trebalo potrajati do 2009. godine.

Vozačku postavu čine Mark Veber i Nik Hajdfeld, a dotadašnji vozači, Ralf Šumaher i Huan Pablo Montoja odlaze u Tojotu, odnosno Meklaren.

Dupli podijum na VN Monaka Veber(3) i Hajdfeld (2), najznačajniji je rezultat tima. Posle nezadovoljstva u timu Nikom Hajdefeldom koga je podržavao BMW, na poslednjih 5 trka sezone Antonio Piconija dobija šansu. Njegov najbolji plasman je jedno sedmo mesto na VN Italije.

Tim beleži devet odustajanja, a na VN SAD Vilijams takođe nije vozio trku zbog rizika od pucanja Mišelin guma.

Osvojenih 66 bodova na 19 trka bilo je dovoljno za poziciju 5 u generalnom plasmanu konstruktora.

2004

Solidna rezultatska godina za tim. najzanimljiviji detalj svakako je karakterističan dizajn držača prednjeg krila odnosno nosa koji je asocirao na kljove morža. Ipak polovinom sezon bolid FW26 dobija klasičan izgleda nosa pošto radikalni dizajn nije dao nekakve preterane rezultate. Montoja najavljuje odlazak iz tima i prelazak u Meklaren od sledeće sezone. Ralf Šumaher na trci u Indijanapolisu doživljava stravičan udes koji ga je udaljio od staze nekoliko meseci, odnosno na šest trka. U tom periodu šansu su dobili Mark Žene i Antonio Piconija. Montoja i Šumaher beleže nekoliko podijuma, a najbolji plasman, prvo mesto, ostvaruje Montoja na VN Brazila. Ovo je ujedno i poslednja, 113. pobeda u novijoj istoriji Vilijamsa.

Na 18 Velikih nagrada tim beleži i 6 odustajanja i 3 diskvalifikacije (2 x Montoja i 1x Ralf Šumaher).

Mesto 4. u poretku konstruktora sa 88 bodova.

2003

Najbolja godina u saradnji sa BMW-om. Tim beleži četiri pobede, Montoja na VN Monaka i VN Nemačke, a Ralf Šumaher na VN Evrope i VN Francuske. Bolid FW25 je prilično konkurentan pa se tim bori za naslove prvaka u obe kategorije.

Na 16 trka Vilijams beleži 6 odustajanja. Ipak, na kraju Montoja završava na poziciji 3, Ralf na poziciji 5, a Vilijams-BMW na poziciji 2 u poretku konstruktora sa 144 boda, 14 manje od Ferarija i 2 više od Meklarena.

2002

Dobra sezona za Vilijams, ali se protiv dominantnog Ferarija nije moglo. Skuderija je osvojila 15 od 17 trka. Jedinu pobedu sa Vilijamsom FW24 beleži Montoja, dok je druga trka koju nisu osvojili vozači Ferarija pripala Dejvidu Kultardu iz Meklarena.

Ipak, Montoja je zabeležio 7 pol pozicija.

Montoja i Ralf Šumaher odustali su 6 puta, a 14 puta su se popeli na podijum. Drugo mesto u poretku konstruktora sa 92 boda.

2001

Druga godinja saradnje sa BMW-om i prelazak na Mišelin pneumatike. U tim dolazi Huan Pablo Montoja na mesto Džensona Batona koji odlazi u Beneton. Vilijams kada završi trku skoro uvek je na podijumu. Ralf Šumeher osvaja tri velike nagrade-San Marino, Kanad i Nemačka, a Montoja osvaja VN Italije. Bolid FW23 je brži od konkurenata ali je veoma nepouzdan. Pored 4 pobede vozači se penju još 5 puta na popdijum, ali odustaju čak 18 puta na 17 trka, što daje prosek više od jednog odustajnja po trci.

Pozicija 3 u šampionat sa 80 bodova bila je krajnji domet tima.

2000

Tokom 1988. Vilijams je uvideo da neće moći du go da drži korak sa konkurencijom i da mu je jak proizvođač agregata neophodan. BMW se činio kao najpogodniji partner. U paketu sa nemačkim motorom došao je i namečki vozač, Ralf Šumaher koji je kao deo ugovora došao sezonu ranije. Agregat je testiran tokom 1999. Huan Pablo Montoja bio je najpogodniji kandidat za mesto drugog vozača ali je na njegovo mesto ipak došao Dženson Baton koji je posle testova sa Meklarenom i Prost GP-om dobija priliku da testira i za Vilijams koji se odlučuje da ga angažuje.

Vilijams FW22 sa BMW V10 agreagatom nije dorastao konkurenciji, teži je, slabiji i naravno nepouzdaniji. Na 17 trka vozači Vilijamsa odustaju 13 puta. Ralf Šumaher penje se tri puta na podijum što je ujedno i najveći uspeh tima u sezoni.

Tim osvaja samo bod više u odnosu na prethodnu sezonu, ali tih 36 bodova ovoga puta bilo je dovoljno za 3 mesto u poretku konstruktora.

 

1999

Vilijams je već drugu godinu u fazi "stagnacije". Adaptacija na Bridžston pneumatike svakako je doprinela lošijim rezultatima. Vozački sastav je u potpunosti promenjen. Ralf Šumaher dolazi u tim kao deo saradnje sa BMW-om, a na mesto drugog vozača Aleksandro Zanardi. Mladi Šumaher pokazuje sav svoj talenat i osvaja tri podijuma za tim. Aleks Zanardi sa druge strane ne uspeva da osvoji niti jedan bod. Tim gubi korak sa konkurencijom. Supertek V10 agregati su preimenovani Mekahrom, ali ih distribuira firma Flavia Briatorea pod novim imenom. Novo ime za stari Renoov motor značio je samo dalje zaostajanje za konkurencijom. Timovi kao što su Stjuart i Džordan palsiraju se bolje na kraju šampionata.

Na 16 trka vozači odustaju 14 puta, a Ralf Šumaher u šasiji bolida Vilijams-Supertek FW21 osvaja svih 35 bodova što je bilo dovoljno za poziciju 5 u šampionatu, najlošiji plasman tima od početka '90-ih.

1998

Vilijams FW20 imao je nove boje odnosno novu kolor šemu jer je Rotmans želeo da promoviše brend Vinfild. Umesto plave boje koja je bila dominantna boja sada je tu crvena. Sve ostalo je bilo "staro", u smislu da se nije dovoljno razvijalao. Odlaskom Renoa, kompanija Mekakrom, koja je uskopovezana sa francuskim proizvođačem, isporučuje rebrendirane V10 agregate iz prethodne sezone. Ako uzmemo u obzir da konkurencija može da "osveži" agregat sa nekoliko evolucija vidimo koliko je zaostajanje tima sa ovim agregatima koji nisu imali toliko dorada.

Sledeće što je doprinelo stagnaciji je sam dizajn bolida. Za njega po prvi put od početka '90-ih nije zadužen Adrijan Njui.

Vozački sastav čine šampion Žak Vilnev i Hajnc-Herald Frencen.

Na 16 trka vozači se tri puta penju na podijum, a odustaju samo 7 puta sa sada "Mekahrom" motorima.

Pored samo tri podijuma konstantno osvajanje bodova na većini ostalih trka doprinelo je da tim osvoji 38 bodova i poziciju 3 na kraju sezone.

1997

Poslednja sezona Vilijamsa i Renoa u direktnoj saradnji. Bolid FW19 bio je takođe poslednji koji je razvijan za vreme Adrijana Njuuija u timu, odnosno na koji je on ostavio svoj uticaj. Vozački sastav čine Žak vilnev i Hajnc-Herald Frencen koji je došao na mesto Dejmona Hila. Procena pri dovođenju zamene za Hila ispostavila se kao loša, jer je Frencen uspe da osvoji samo jednu trku u sezoni dok je Vilnev trijumfovao 7 puta. Na VN Velike Britanije ekipa trijmfuje po 100-ti put u istoriji.

Završnica sezone donosi veliku dramu. Vilnev je u zaostatku za Šumaherom jedan bod pred poslednju trku. Na trci u Japanu, Vilnev je diskvalifikovan sa petog mesta, zbog ignorisanja žutih zastavica tokom treninga. Posle uloženih žalbi Vilnev je sa poslednjeg mesta na koje je pomeren posle kazne vraćen na pol poziciju. Posle trke FIA je odlučila da diskvalifikuje kanađanina.

U poslednjoj trci dolazi do sudara Vilneva i Šumahera. Oba vozača odustaju od trke. FIA kažnjava Šumahera brisnjem iz poretka šampionata vozača zbog izazivanja incidenta za koji je procenjeno da se mogao izbeći.

Vilnev osvaja prvu i jedinu titulu u poretku vozača. Vilijams u završnoj godini saradnje sa Renoom na 17 trka beleži 10 odustajanja, 1 diskvalifikaciju(Žak Vilnev), 15 podijuma, 8 pobeda, 123 boda i 9 titulu u poretku konstruktora.

1996

Jedna od boljih sezona za ekipu iz Grouva, ali može se reći i prelomnih u istoriji. U prvih pet trka, svih pet puta trijmfuju Dejmon Hil(4) i Žak Vilnev(1) koji je došao na mesto Dejvida Kultarda.

Ono što se dešavalo iza scene u mnogo čemu odlučilo je dalju sudbinu Vilijamsa. Iz tima odlazi Dejmon Hil u ekipu Erouz, iako sredinom sezone postaje jasno da će biti šampion. Adrijan Njiu biva blokiran u nastojanju da postane novi tehnički direktor što je u timu posmatrano kao ugrožavanje Patrika Heda, suosnivača tima, koji se nalazio na toj poziciji.

< p>Adrijan Njui odlazi u Meklaren na kraju sezone, stopama Dejvida Kultarda koji je to učinio godinu ranije.

Vozači su sa bolid FW18 zabeležili 7 odustajanja na 16 trka. Na podijum su se popeli na 14 trka 21 put. Osvojeno je 12 trka Vilnev(4), Hil(8) i 175 bodova, što je Vilijamsu donelo 8. titulu u poretku konstruktora.

1995

Vozački sastav čine Dejmon Hil i Dejvid Kultard koji je došao na mesto Mensela koji se preselio u Meklaren. Renoov agregat dominantan nad konkurencijom. Ipak greške vozača u FW17 i FW17B bolidu koji je uveden pet trka pred kraj sezone ostavljaju Vilijams bez titule. Vilijams je dominantan na kvalifikacijama sa 12 pol ozicija na 17 trka. Ipak 15 odustajanja i jedna diskvalifikacija kultarda bile su dovoljne da pomrse račune tima. 17 podijuma od čega je 5 pobeda nije bilo dovoljno da se pobedi nezaustavljivi Šumaher u Benetonu. Pozicija 2 u poretku konstruktora sa 112 bodova.

1994

U Vilijams iz Meklarena dolazi Ajrton Sena. Cilj tima kao i uvek osvajanje šampionata. Rotmans postaje glavni sponzor, a bolid ima kolor šemu duvanskog proizvođača. Sena prve trke vozi pod velikim pritiskom, a na trećoj trci sezone na Velikoj nagradi San Marina u krivini Tamburelo gubi kontrlu nad bolidom FW16B i udara u zaštitnu ogradu pri brzini od 210km/h. Deo vešanja prednjeg točka pri stravičnom udesu odlama se i udara u Seninu kacigu što dovosi do frakture lobanje. Okolnosti pod kojim je Sena zadobio smrtonosne povrede još uvek su nerazjašnjene i pored mnogih istraga i suđenja. Kao jedna od varijanti trgedije pominje se i varena letva upravljača koja je otkazala....Nekoliko sati posle udesa Sena je preminuo...Na trci u Monaku Vilijams je nastupio sa jednim bolidom, a prva dva mesta na startu bila su "rezervisna za Ronalda Racenberga i Ajrtona Senu, oba vozača nastradala na VN San Marina. Na mestu Legende Formule 1 od VN Španije vozio je Dejvid Kultard, a na četiri trke pojavio se i Najdžel Mensel. Hil je u šampionatu imao strtni broj 0, zbog odlaska Alena Prosta iz sporta koji je u vreme povlačenja bio aktuelni šampion. U čast sećanja na Senu na prednjem krilu Vilijams nosi logotip u obliku slova "S".

U "crnoj sezoni" tim beleži 7 pobeda i ukupno 13 podijuma. Na 16 trka zabeleženo je i 11 odustajnja ka i jedna trka sa jednim bolidom. Ipak rezultati su bili dovoljni da se i u tragediji trijumfuje u šamoinatu konstruktora uz 118 bodova.

1993

Njadžel Mensel odlazi u KART seriju, a tim na njegovo mesto dovodi Alena Prosta, dok na mesto Rikarda Patrezea dolzi Dejmon Hil.

Vilijams FW15C najnapredniji je bolid u šampionatu, a verovatno i u istoriji Formule 1.

Bolid je imao: aktivno ogibljenje,sistem protiv blokiranja kočnica, kontrolu trakcije, telemetriju, "fly-by-wire controls" odnosno kontrolu gasa elektronskim putem, pneumatski razvod ventila, poluautomatski menjač. Kasnije je razvijan automatski i kontinuirano varijabilni menjač ali su korišćeni samo na testovima.

Bolid je imao i dugme za preticanje-"push to pass system" koje se koristilo da bi se podugao zadnji kraj bolida pri preticanju i eliminisao pritisak koji stvara difuzor, a sve da bi se smanjila sila prijanjanja "downforce" i povećala brzina. Takođe, pritiskom na dugme pomoću elektronike broj obrtaja motora povećavao se za dodatnih 300, a sve da bi se preticanje uspešnije izvodilo.

Vozači su odustali samo 5 puta u toku sezone. Dejmon Hil i Alen Prost beleže 22 podijuma od čega je 10 pobeda na 16 trka.Prost osvaja titulu u kategoriji vozača.

Vilijams sa 168 bodova, 84 više od drugoplasiranog Meklarena ubedljivo osvaja šapionat.

1992

Vozački sastav tima ostao je nepromenjen, Mensel-Patreze. Tim je ubedljivo počeo sezonu dok je završnica bila "bleda" ako se uporedi sa ostatkom sezone. Vozači su odustali ukupno 9 puta na 16 trka šamponata. Ipak, Mensel je počeo sezonu fantastično sa 5 uzastopnih pobeda. vozači su se popeli na podijum 21 put od čega su pobedili 10 puta. Da tokom sezone nije bilo eksperimenata i razvoja tim bi sa bolidom FW14B ostvario još ubedljivije rezultate. Osvojena su 164 boda i peta šampionska titula titula, a Mensel osvaja svoju jedinu titulu u Formuli 1 u kategoriji vozača.

1991

U tim na mesto Tjerija Butsena dolazi Najdžel Mensel, a Dejmon Hil dolazi na mesto test vozača. Sezona počinje sa pehovima u vidu kvarova menjača i elekktrike a na prvu pobedu čekalo se do VN Meksika kada Patreze odnosi prvu pobedu.jaedna diskvalifikacija i 10 odustajnaj u 16 trka dovoljno je da se pomrse planovi tima. 7 pobeda Mensela(5) i Patrezea(2) odnosno 16 podijuma nije bilo dovoljno da se sa bolidom FW14 osvoje titule u obe kategorije.

125 bodova bilo je dovoljno za poziciju 2 u šampionatu konstruktora.

1990

Zadržan je vozački par iz prethodne sezone Vozači dospevaju samo 4 puta na podijum od čega je jedna pobeda Butsena na VN Mađarske. Vozači su odustali 10 puta u toku sezone ali su redovno kada su završavali trku osvajali bodove sa dorađenim bolidom FW13B. Osvojeno je 57 bodova dovoljno za poziviju 4 u šampionatu konstruktora.

1989

Prva godina saradnje sa Renoom. Bolid FW12C je dorada auta iz prethodne sezone prilagođenog za 3.5l agregat francuskog proizvođača. Njegov naslednik FW13 vožen je na četiri poslednje trke sezone. Za tim voze Belgijanac Tjeri Butsen i Italijan Rikardo Patreze. Butsen osvaja dve Velike u sezoni-Kanada i Australija što je najbolji rezultat tima. Osvojeno je još 9 podijuma na 16 trka, a zabeleženo je i 11 odustajanja. Može se reći da je ovo izvanredan rezultat u poređenju sa prethodnom sezonom. Osvojeno je 77 bodova što je bilo dovoljno za poziciju 2 u šampionatu.

1988

Vilijams ostaje bez ugovora sa Hondom i biva primoran da u završnoj sezoni ere turbo agregata koristi Džad V8 motor (Judd CV 3.5l, 76º, V8) sa prirodnim usisom vazduha. Vozači su se našli 7 puta u bodovima od čega je Mensel osvojio dva podijuma, popevši se oba puta na drugo mesto.Na VN Belgije i Italije umesto Mensela koji nije vozio zbog bolesti, pojavili su se Martin Brandl i Žan-Luj Šleser. Uz pomenutih 7 trka u bodovima vozači su zajedno završili još 5 trka što znači da su na 16 trka odustali rekordnih 20 puta.

FW12 pogonjen agregatom Džad, jedan je od najnepouzdanijih u istoriji tima.

Tokom sezone Vilijams i Hed već su se pripremali za pronalaženje novog pouzdanog dobavljača motora, pa je tako sklopljen ugovor sa Renoom o trogodišnjoj saradnji koja se kasnije produžila na čitavu deceniju.

Podijumi Mensela značajno su doprineli bodovnom saldu koji je prilično mali. Osvojeno je 20 bodova, što je bilo dovoljno za poziciju 7 u šampionatu konstruktora.

1987

Mensel i Pike ostaju vozački par Vilijamsa drugu godinu za redom. Paket FW11b i Hondin V6 motor najveća su sila u šampionatu.

Vozači nisu startovali 2 navrata, a zabeleženo je samo 6 odustajanja uz 18 podijuma od čega su 9 pobede na 16 trka.

Najdžel Mensel je doživeo težak udes tokom treninga na VN Japana i sam sebi upropastio šanse za titulu. On je pored Japana propustio i poslednju trku sezone u Australiji, a na njegovom mestu vozi je Rikardo Patreze.

Nelson Pike je osvojio svoju prvu i jedinu titulu u poretku vozača, Vilijams sa 137 bodova osvaja titulu u poretku konstruktora.

1986

Jedna od trgičnih godina za tim i pored opšteg uspeha u sezoni. Frenk Vilijams u saobraćajnoj nesreći zadobija teške telesne povrede koja su ga ostavile paralizovanog i "vezanog" za invalidska kolica.

Bolid je sve pouzdaniji pa vozači odustaju "samo" 7 puta sa FW11na 16 trka.

Mensel i Nelson Pike koji došao na mesto Rozberga popeli su se 19 puta na podijum od čega su 9 puta bili pobednici.

Osvojen je 141 bod što je bilo dovoljno za osvajanje šampionata, a Menselu je izmakla titula zbog incidenta na poslednjoj trci sezone-pucanje zadnje leve gume.

1985

Patrik hed po uzoru na Meklaren umesto aluminijuma u strukturi pčelinjeg saća za monokok FW10 koristi karbon fiber. Prednost materijala bila je u maloj masi i čvrstini koja se nije nije mogla meriti sa ostalim. Konačno je bolid mogao da izdrži snagu Hondinog V6 turbo motora.

Umesto Žaka Lafita u tim je došao Najdžl Mensel.

Motor honde iako najjači na gridu nije bio i najpouzdaniji. Vozači su zabeležili 12 odustajanja, a Mensel nije stratovao na VN Francuseke zbog povrede na treningu.

Zabeleženo je 8 podijuma od čega su 4 pobede. Osvojen je 71 bod, dovoljan za 3 mesto u poretku konstruktora.

1984

Poslednja trka u sezoni i prva sa Hondom obeavala je puno ali sve se izmenilo tokom narne sezone. Bolid FW09, kao i revizija FW09B patili su od nepouzdanosti, a motor Honde ih je činio još nepouzdanijim zbog turbo rupa i brutalne snage koja je dovodila do smanjnja upravljivosti. Rozberg osvaja drugo mesto u Brazilu na prvoj trci sezone, a zatim sredinom sezone osvaja Veliku nagradu SAD u Dalasu. Ta dva rezultata najveći su uspesi tima u sezoni.

Na 16 trka vozači su odustali ukupno 21 put, pa se može reći da je pozicij 6 u plamanu konstruktora sa 25.5 bodova fantastičan rezultat.

1983

Frenk Vilijams postaje svestan da za veće uspehe u Formul 1 mora imati podršku većeg proizvođača motora. Otpočeti su pregovori sa Hondom koja je već počela saradnju sa timom Spirit i isporučivala nove V6T (turbo) motore.

Prvih 14 trka u sezoni voženo je sa FW08C bolidom sa Fordovim motorom, dok je FW09 sa Hondinim V6T motorom predstavljen na poslednjoj trci sezone.

Najzapaženiji rezultati na 15 trka je pobeda Rozberga u Monaku i drugo mesto u Detroitu. Zabeleženo je i 8 odustajanja 1 diskvalifikacija i 2 neuspešne kavalifikacije što daje zbir od 11 nezavršenih trka.

Osvojeno je 36 bodova što je bilo dovoljno za poziciju 4 u generalnom plasmanu konstruktora sa Fordom i 2 boda sa Hondinim motorm, za 11 mesto u poretku konstruktora.

1982

Džons se povlači iz Formule 1, a na njegovo mesto dolazi Keke Rozberg. Posle dve trke povlači se i Karlos Rojtman, a menjaju ga mario Adnreti i Derek Deli. Rozberg u prošlogodišnjem, a od 5. trke i u novom FW08 vozi prilično konstantno, osvaja bodove i uz samo jednu pobedu na VN Švajcarske osvaja šampionat u poretku vozača. Zbog nesuglasica između FISA i FOCA Vilijams nije učestvovao na VN San Marina pa je tako od 16 odvozi 15 trka. Zabeleženo je i 9 odustajanja i jedna diskvalifikacija Rozberga. Sa druge strane Rozberg je zabeležio 1 pobedu i još 5 podijuma, Rojtman jedan podijum. Osbvojna je ttula u poretku vozača i pozicija 4 u poretku konstruktora sa 58 bodova.>

1981

Vilijams osvaja još jedno prvenstvo u poretku konstruktora sa vozačkom postavom iz prethodne sezone. Bolid je modifikovan u varijante FW07C i FW07D. Na 15 trka tim beleži samo 6 odustajanja. Vozači se penju 15 puta na podijum od čega su 4 pobede.

1980

Džonsu se umesto Regaconija pridružuje Argentinac Karlos Rojtman. Uspeh iz druge polovine prethodne sezone označio je tim kao jednog od kandidata za titulu. Tim je izbacio dve dorade bolida FW07F i FW07B sa efektom prijanjanja za tlo, a razlika u odnosu na konkurente je prilična. jedini rival vozačima Vilijamsa je Nelson Pike sa Brebemom BT49.

Bolid je veoma pouzdan pa vozači beleže samo 6 odustajanja na 14 trka.

Džons osvaja 5 Velikih nagrada, dok Rojtman trijumfuje jedino u Monaku.

Vozači beleže sa pobedama ukupno 18 podijuma.

Alan Džons osvaja svoju prvu i jedinu titulu u poretku vozača, a Vilijams osvaja svoju prvu šampionsku titulu sa 120 bodova.

1979

Pored Džonsa timu se pridružuje Švajcarac Klej Regaconi koji odnosi Veliku nagradu Velike Britanije i donosi prvu pobedu u istoriji ekipe. Alan Džons potom u osvaja još 4 Velike nagrade. Prošlogodišnji bolid zamenjen je novim Vilijams FW07 - Ford Kosvort DFV od pete trke u šampionatu. Prva pobeda došla je u drugoj polovini sezone, na devetoj trci jer je bolid do tada imao probleme sa pouzdanošču. Bio je ovo prvi Vilijams sa efektom prijanjanja za tlo -"ground effect", baziran odnosno izrađen po modelu Lotusa 79. Pošto su razvijani u istom vazdušnom tunelu rivali iz Lotusa tvrdili su da je Vilijamsov bolid kopija njihovog auta.

Uz 5 pobeda vozači Vilijamsa beleže još 5 podijuma. Na 15 trka odustaju 12 puta ali je bodovni saldo u odnosu na prethodne sezone višestruko povećan. Kasnije uvođenje novog FW07 koštalo je tim titule, pa Vilijams završava na poziciji 2 u šampionatu sa 75 bodova.

1978

Patrik Hed je dizajnirao njegov prvi Vilijams FW06 pogonjen Ford Kosvort V8 motorom od 3.0l, tim se takmiči u šampionatu konstuktora od ove sezone. Vozač tima je Australijanac Alen Džons koji završava tri puta u bodovima u toku šampionata. U Južnoj Africi osvaja 4. mesto u Francuskoj 5. mesto, doka je na Velikoj nagradi SAD došao do podijuma i 2. mesta. Na 16 trka odustao je 7 puta. Ukupno je osvojeno 11 bodova što je dovoljno za poziciju 9 u šampionatu.

1977

Prva godina tima onakvog kakvog ga poznajmeo danas. Prva trka "novog" tima je na VN Španije u kupljenoj šasiji Marč, a kasnije tokom godine Vilijams samostalno pravi šasiju. Za ekipu vozi samo jedan vozač, Belgijanac Patrik Nev. Od 16 trka tim se pojavio na 11. Od toga 3 puta se nisu kvalifikovali i 1 odustajanje. Najbolji rezultat na 16 trka je 7. mesto na VN Italije što je dovoljno za poziciju 20 u šampionatu.

1976

Većinski deo tima kupuje Volter Vulf, pa Frenk Vilijams sa Patrikom Hedom osniva Vilijams gran pri inženjering. I Vulf-Vilijams-Ford kao i Vilijams-Ford ne beleže posebne rezultate u sezoni i završavaju na pozicijama 15 i 17.

1975

Debitantska sezona ekipe. 6 bodova u poretku timova bilo je dovoljno za poziciju 9 u šampionatu.

Reklame