Meklaren - Honda

Podaci o timu

Startni broj ove sezone:

5

Poena ove sezone:

74

Zemlja sedište tima:

Engleska

Mesto sedišta tima:

Voking, Velika Britanija

Puno ime tima:

Meklaren Honda

Direktor:

Erik Bulije

Tehnički direktor:

Tim Gos

Šasija:

MP4-30

Motor:

Mercedes-Benc FO 108F

Prva sezona:

1966

Titula:

8

Pol pozicija:

155

Najbržih krugova:

151

Istorija tima

2014

2013

Tim Gos biva promovisan na mesto tehničkog direktora umesto Pedija Lova koji se sprema za odlazak u Mercedes. Neočekivano loš start sezone, vozači Meklarena u prvoj trci zaostaju za vodećima preko sekunde. Pehovi konkurenata iz vrha i iskustvo Batona, ipak ekipu dovode u bodove. Na VN Bahreina dolazi do oštre borbe između Batona i pridošlog Pereza, tako da je i u ovom timu nalik na Red Bul uzavrela atmosfera. Tim iz Vokinga posle četiri trke mora da smiruje strasti i hvata priključak za pet vodećih timova. 

Novi delovi ne stižu za VN Španije, neki nisu ni provereni, pa je pomak nezatan.

Polovinom maja tim objavljuje partnerstvo i isporuku agregata od starog partnera, kompanije Honda, od 2015-e.

Dizajner Zaubera i tehnički direktor, Met Moris, dolazi u tim krajem juna, kako bi pojačao tehnički tim u novoj eri i početku saradnje sa Hondom.

Konstantnost i mali pomak u performansama viđeni su na VN Mađarske pred letnju pauzu. Na to je možda uticala i nova konstrukcija Pirelijevih guma.

MP4-28 sa Batonom za volanom po prvi put se umešao među vodeće posle letnje pauze na VN Belgije. Ujedno, Meklaren uz Batonove bodove  osvojene šestim mestom u trci potiskuje Fors Indiju sa pete pozicije, koja je do pre samo nekoliko trka izgledala kilometrima daleko. 

Najbolji rezultat tima dolazi na poslednjoj trci sezone - 4. mesto Batona i 6. mesto Pereza.

Jedna od lošijih sezona Meklarena u novijoj istoriji, sezona bez završetka na podijumu.

Ukupno osvojena 122 boda, 5. mesto u konkurenciji konstruktora. 

2012

Dobar start sezone uz pobedu Batona na otvaranju u Australiji, odnosno treće mesto Hamiltona. Hamilton osvaja prvu pobedu na VN Kanade i sve do druge polovine sezone jedan je od kandidata za titulu. Međutim, sreća, pouzdanost bolida, i poneki incident izbacuju ga iz trke, a Meklaren odugovlači sa produženjem ugovora što dodatno povećava pritisak.

Nekoliko trka pre kraja tim objavljuje da će Hamiltona koji odlazi u Mercedes, zameniti Serhio Perez iz Zaubera. 

Problemi sa pouzdanošću MP4-27 kojim upravlja Luis Hamilton, u par poslednjih trka sezone degradiraju tim u prvenstvu konstuktora na treću poziciju.

Ono što je takođe obeležilo Meklarenovu sezonu je i "plaćanje" kazne od 100 miliona dolara zbog afere o krađi Ferarijevih podataka iz 2007 godine. Meklaren je posle izricanja kazne uspeo da smanji iznos na 52 miliona. Nakon uplate umanjene kazne iznos je iskazan kao trošak poslovanja, a Meklaren je sud Velike Britanije "ubedio" i dobio presudu, da je kazna trošak i uvrstio je u odbitak od poreza. Na kraju su državljani Velike Britanije platili kaznu, a tim se u potpunosti izvukao.

Pored manjka pouzdanosti traljavog servisa u boksu (u slučaju Hamiltona), Meklaren nije imao ni preterano sreće na stazi. Skoro svaki kontakt ili incident u kojima su učestvovali vozači (pretežno Hamilton) završavali su se odustajanjem. Hamilton je odneo pobedu na VN SAD, a u Brazili su on i Baton bili kandidati  za pobedu pored Nika Hilkenberga iz Fors Indije. Međutim, u borbi za vođstvo pri kontaktu Hamilton izvlači deblji kraj (slomljno levo prednje vešanje točka) i odustaje, dok Hilkenberg nastavlja. Iako Baton odnosi pobedu, ipak je nedovoljno da se povrati druga pozicija u poretku konstruktora koju zauzima Ferari.

Vozači Meklarena su odustali zvanično odustali 7 puta na 20 trka, uz još tri trke na kojima su odvezli preko 90% distance što daje zbir od 10 odustajanja. Osvojeno je 8 pol-pozicija, ukupno 13 puta su oba vozača bila na podijumu od čega je 7 pobeda (4 Hamilton, 3 Baton).

Ukupno 378 bodova i 3. mesto u poretku konstruktora. 

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

1998

1997

1996

1995

1994

1993

1992

1991

1990

1989

1988

1987

1986

1985

1984

1983

1982

1981

1980

1979

1978

1977

1976

1975

1974

1973

1972

Tim Jardli Meklaren - prva godina u kojoj tim dobija sponzora. Bolid M19C "aligator" nosi natpis kozmetičke kompanije "Jardli" - Yardley.  Takođe, na ovom bolidu je prvi put u F1 uveden sigurnosni pojas sa šest tačaka vezivanja, kao i uvodnici za vazduh na prednjim kočnicama. Eksperimentisalo se i sa zadnjim kočnicama na na osovini blizu motora.

1971

Vozačku postavu tima predvode Deni Hulm i Piter Getin. Za tim vozi i Džeki Oliver ali nema značajnijih rezultata. Na nekoliko trka pojavio se i Helmut Marko, poznat po ulozi savertnika u timu Red Bul.

Pozicija 6 u šampionatu sa 10 osvojenih bodova.

1970

Sezona je počela dobro za tim sa po jednim podijumom (2. mesto) za Meklarena i Hulma na prve dve trke.

Godinu je svakako obeležila tragedija - pogibija Brusa Meklarena u Gudvudu pri testiranju Kan-Am bolida M9D.

Pozicija 5 u šampionatu sa 35 bodova.

Meklaren je iste godine pored Forda sarađivao i sa fabrikom Alfa Romeo. Sa njima kao konstruktor nije osvojio bodove i zauzeo je poziciju 9.

 

 

1969

Najzapaženiji rezultat dolazi na kraju sezone. Deni Hulm sa verzijom šasije M7C osvaja VN Meksika, dok je Brus u sezoni tri puta bio na podijumu.

Zanimljivo za tu godinu je da je tim eksperimentisao sa pogonom na sva četiri točka u verziji bolida M9A.

Pozicija 4 u šampionatu sa 38 bodova.

1968

Brusu se priključio Deni Hulm pa je tim imao dva vozača. M7A je poslednji bolid koji je dizajnirao Robin Herd. Koristio je nove DFV motore Kosvort-Forda, koji će obeležiti skoro dve naredne decenije.

Brus Meklaren osvaja VN Belgije, prvu pobedu u istoriji Meklarena, a zatim Hulm trijumfuje u Italiji i Kanadi.

Tim osvaja 2. poziciju u šampionatu sa 49 bodova, odnosno pozicija 10 sa 3 boda u saradnji sa proizvođačem motora BRM.

1967

Brus Meklaren je odlučio da promeni dobavljača motora. ovog partnera izabrao je "Britiš motor kompani" (BRM). Pošto je dostava V12 motora kasnila ekipa je bila primorana da koristi modifikovane bolide (M4B) i motore iz Formula 2 serije - 2,1l V8. Bolid je kasnije modifikovan za V12 agregat M5A (prvi Meklaren isključivo korišćen za trke Formule 1), ali nisu zabeleženi značajniji rezultati.

Bolid M4B zbog svojih manjih dimenzija i manje razlike među osovinama pokazao se dobro u Monaku, gde Brus beleži 4. mesto. Pored Monaka, Meklaren od 11 trka uspeva da završi jedino Veliku nagradu Kanade na 7. mestu.

Pozicija 10 u šampionatu sa 3 boda.

1966

Prvo učešće Brusa Meklarena i ekipe Meklaren na Formula 1 trci - VN Monaka. Bolid M2B pokretan motorima Forda i Serenisime (3l, V8) nije dorastao konkurenciji, sporiji je i nepouzdan. Brus Meklaren sa bolidom pogonjenim motorom Serenisima, osvaja prvi bod za ekipu na Velikoj nagradi Velike Britanije osvajanjem šestog mesta. Na pretposlednjoj osmoj trci šampionata u SAD, Brus zauzima peto mesto i osvaja 2 boda, ovoga puta sa Fordovim agregatom u svom Meklarenu. Meklaren je učestvovao na šest od devet trka u šampionatu. Od toga Brus je završio dve na kojima je osvojio bodove, sa dve je odustao (Monako i Maksiko), dok u Belgiji i Holandiji nije startovao.

Pozicija 9 u šampionatu konstruktora sa Fordom i 11 sa Serenisimom.

1963

Novozelanđanin Brus Meklaren osniva svoj trkački tim.

Reklame