Lotus - Mercedes

Podaci o timu

Startni broj ove sezone:

8

Poena ove sezone:

0

Zemlja sedište tima:

Engleska

Mesto sedišta tima:

Enston, Velika Britanija

Puno ime tima:

Lotus F1 Tim

Direktor:

Žerard Lopez

Tehnički direktor:

Nik Čester

Šasija:

E23

Motor:

Mercedes

Prva sezona:

1977 (Reno), 1981 (Lotus)

Titula:

2

Pol pozicija:

51

Najbržih krugova:

34

Istorija tima

2013

Odličan start sezone sa pobedom Raikonena na VN Australije. Lotus dolazi u prvi plan kao jedan od konkurenata za titulu. Pneumatici Pirelija izuzetno pogoduju bolidu E21, što vozači u prvim trkama pretvarajuu veliki broj bodova i podijuma, držeći korak sa Red Bulom.

Trka u Kanadi nagoiveštava krizu rezultata. Izveštaji medija navode da je tim u velikim dugovima, pa Lopez procenjuje da je pravi trenutak za prodaju. Sredinom juna, konzorcijum Infiniti Rejsing Partners Limitid kupuje, manjinski udeo od 35% vlasništva u timu.

Posle najave odlaska Raikonena, tim pokušava na sve načine da privuče nove sponzore kako ne bi dospeo u poziciju da uposli plaćnje, odnosno manje iskusne vozače. Nudi se i promena imena u Reno kako bi se što bolje učvrstila veza sa francuskim proizvođačem.

2012

Tim i zvanično menja ime u Lotus.

Uvidevši da timu treba prvoklasan vozač, a da Kubicin opravak sporo teče, tim uspeva da potpiše ugovor sa bivšim svetskim prvakom Fincem Kimijem Raikonenom. Bez mesta ostaje i Petrov na čije mesto dolazi Roman Grožan.

Lotus u Enstonu proširuje kapacitete CFD tehnologije i vazdušnog tunela za model u skali od 60%.

Početkom aprila dolazi do prekida sponzorskog ugovora sa Grupom Lotus, koji je planiran na period od 7 godina,  pa se na kraju ispostavilo da je borba za ime sa Kejtremom ostala sa malim pokrićem.

Vozači postižu solidne rezulate u kvalifikacijama, a na trkama su uvek konkurenti za podijum.

Prva pobeda u istoriji "novog" tima dolazi u Abu Dabiju, a sa Lotusom E20 donosi je Kimi Raikonen.

Koka Kola potpisuje sponzorski ugovor i reklamiraće se od sezone 2013 na bolidima Lotusa sa svojim brendom energetskih pića  "Brn" (Burn).

Raikonen je jedini vozač koji je završio sve trke sezone, a samo na jednoj nije osovojio bodove. Sa druge strane Grožan ima brzinu ali često ulazi u incidente.

Deset podijuma od čega je jedna pobeda Raikonena uz osvojena 303 boda je rezultat dovoljan za poziciju 4 u poretku konstruktora.

2011

Reno prodaje preostalih 25% vlasništva Lotus Grupi, vlasniku fabrike automobila Lotus, koja je u vlasništvu malezijske kompanije Proton. Ugovor o sponzorstvu potpisan je do 2017, godine, pa se tim sada zove Lotus Reno GP. Reno je nastavio prisustvo kao snabdevač motora. Takođe, tim se sada takmiči pod zastavom Velike Britanije.

Renoove oznake šasije ostale su u upotrebi pa se bolid nosi oznaku R31, a kolor šema (zlatno i crna boja) preuzeta je sa Lotusa iz '80-ih godina, asocirajući na stari tim Lotus koji je tada sarađivao sa Renoom na sličnim osnovama.

Tim je tokom godine u parnici sa Lotus Rejsingom, odnosno Timom Lotus sa kojim je Lotus Grupa sarađivala. Nakon prekinute saradnje, suparnički tim je otkupio pravo na ime Lotus od vlasnika strog F1 tima pa je parnica nastavljena tokom čitave godine do poravnanja i odustajanja suparnika od imena i promene istog u Kejtrem za sezonu 2012.

Ono što je najveći problem Lotus Renoa u sezonui je povreda prvog čoveka tima, Roberta Kubice, a da sezona nije ni počela. Na reliju u Italiji poljski as zadobija povrede opasne po život i za njega je sezona bila završena još pre početka.

Na njegovo mesto dolazi iskusni Nemac Nik Hajdfeld.

Sezona ne počinje loše za tim. Petrov osvaja treće mesto u Australiji, a isti rezuiltat ponavlja Hajdfeld u Maleziji.

Međutim to je bilo sve što je bilo zapaženo i tim polako počinje da tone u performansma.

Sredinom sezone Mercedes GP preuzima od njih poziciju 4 u šampionatu, a samo zahvaljujući akumuliranim poenima na početku sezone uspevaju da odbrane poziciju od Fors Indije.

Nezadovoljni pruženim od strane Hajdfelada, posle jedanaeste trke sezone, VN Mađarske, na njegovo mesto dovode Bruna Senu koji uspeva da uđe u bodove samo na VN Italije.

Na 19 trka vozači su odustali samo 6 puta, pa to govori o krizi rezultatata kroz koju je tim prošao. Pozicija 5 u šampionatu sa 73 boda.

2010

Alonso odlazi u Ferari, a u tim dolaze Poljak Robert Kubica i prvi ruski vozač u Formuli 1, Vitalij Petrov.

"Beg" sponzora pred kraj prošle sezone namorao je tim da proda 75% vlasništva tima investicionom fondu Ženi Kapital iz Luksemburga, koji je u vlasništvu Žerara Lopeza.

Erika Bela na čelu tima zamenio je erik Bulije, Bel se vratio na poziciju tehničkog direktora.

Kubica izvlači maksimum iz Renoa R30, dok Petrov retko uspava da mu parira.

Najveći uspeh je 2. mesto Kubice u Australiji i dva 3. mesta u Monaku i Belgiji.

Petrov u drugom delu sezone pruža bolje vožnje, a na poslednjoj trci sezone u Abu Dabiju biva upamćen po borbi sa Fernandom Alonsom pretendentom na titulu, koji nije uspeo da mu uzme 6. mesto. Dobra završnica i brojni sponzori (Lada, Flagman vodka) pružaju Petrovu šansu da ostane u timu i sledeću sezonu.

Vozači su odustali 8 puta na 19 trka, a pored 3 podijuma osvojeno je i 163 boda, dovoljno za poziciju 5 u šampionatu konstruktora.

2009

Ohrabreni dobrom završnicom prethodne sezone u Renou imaju velike planove za sezonu '09. Alonso je ostao u timu i radio na razvoju bolida R29 sa kojim je tim planirao juriš na titulu.

Međutim Reno je uhvaćen repom u pravilima i nije koristio od početka sezone produvani difuzor. Mnogi konkurenti među kojima je i Meklaren su se mučili na početku sezone kao Reno ali su uspeli da naprave pomak.

U slučaju Renoa pomaka na polju performansi može se reći da nije bilo.

Svetli trnuci sezone su pol pozicija Alonsa u Mađarskoj i 3. mesto u Singapuru, što je i jedini podijum u sezoni.

Pike nije uspevao da uđe među osvajače bodova, a posle VN Mađarske zamnjen je sa test vozačem Romanom Grožanom.

Otkaz Pikeu doveo je do razotkrivanja afere "Krašgejt", a kao ishod svega Flavio briatore i Pet Simonds su napustili Reno. Briatoreu je zabranjeno bilo kakvo učestvovanje u motosportu, no kasnije je ta odluka preinačena.

ING je napustio tim u septembru zbog afere procenjujući da će to narušiti ugled kompanije. Na sličan korak odlučio se Elf, ističući svoj brend Total na bokovima bolida, dok je mali natpis Elf ostao na poklopcu. Pepe Džins se odlučio na sličan korak i prešao sledeće sezone u Red Bul.

Vozači su odustali 7 puta na 17 trka, a svih 26 bodova za tim je osvojio Fernando Alonso. Pozicija 8 u šampionatu.

2008

Posle samo jedne godine u Meklarenu zbog neslaganja sa radom tima i njegovim rukovodstvom, Alonso se vraća u Reno. Društvo mu pravi dotadašnji test vozač Nelsinjo Pike, sin poznatog Nelsona Pikea.

Izgubivši tempo u prethodnoj sezoni tim počinje i novu sezonu sa sličnim rezultatima.

Prvi znaci oporavka i sreće dolaze na VN Nemačke kada spletom okolnosti na stazi, posle izlaska vozila bezbednosti Pike uspeva da se probije i odvoji 2. mesto.

Na VN Singapura Alonsoi osvaja prvu pobedu sa R28 bolidom. Kasnije će se ispostaviti da je Pikeu naređeno da nemerno slupa svoj bolid o zid kako bi se napravio raspored na stazi koji je Alonsa vodio do pobede - afera Krešgejt.

Ako je pobeda u Singapuru bila nameštena u Japanu je došla zaslugom Alonsa.

U Brazilu na poslednjoj trci šampionata alonso uspeva da osvoji 2. mesto.

Ova četiri rezultata najzapaženija su u sezoni.

Vozači su zabeležili 12 odustajanja na 18 trka.

Ipak bodovni saldo je bolji nego prethodne godine uz 4 podijuma od čega su 2 pobede osvojeno je i 80 bodova, ovoga puta dovoljno za poziciju 4 u šampionatu.

2007

Umesto Alonsa u tim dolazi debitant, Finac Heiki Kovalainen. Bolid R27 ima novu kolor šemu i novog zbog dolaska novog sponzora - holandske bankarske grupacije ING.

Renoove performanse znatno su slabije nego u prethodnim sezonama delom zbog odlasak Alonsa koji nije radio na razvoju, a delom zbog zamrzavanja razvoja motora u koji je Reno ušao podređen, odnosno sa manje snage i slabije razvijen.

Najbolji plasman ostvario je Heiki kovalainen na VN Japana, osvojivši 2. mesto.

Vozači su odustali samo 3 puta, dok je Fizikela imao i diskvalifikaciju na VN Kanade.

I pored malog broja odustajanja tim je ostvario neuporedivo lošije rezultate u odnosu na prethodnu sezonu.

Na 17 trka osvojen je samo 51 bod ali ipak dovoljno za poziciju 3 u šampionatu.

2006

Alonso i Fizikela su vozački par tima drugu godinu za redom. Bolid R26 ima novi V8 motor od 2,4l sa specifikacijama koje je propisala FIA i 7-ostepeni menjač.

Alonso još pre početka sezone objavljuje prelazak u Meklaren za sezonu 2007.

Reno dominira u prvom delu sezone i pobeđuje na 7 od 9 trka.

Sredinom jula FIA na žalbu konkurencija analizira "mass damper"- amortizer u nosu bolida koga je tim koristio u sezonama 2005 i 2006 i proglašava ga ilegalnim. Amortizer je koristio boljem prijanjanju bolida i manjem uticaju vibracija na isti, pogotovu u krivinama.

Od VN Nemačke 12. trke šampionata tim prestaje sa korišćenjem sistema što utiče na pad rezultatata.

alonso do kraja sezone konstantnim rezultatima da osvoji šamponsku titulu, a uz dodatne bodove od strane fizikele Reno zadržava i tiulu i u konkurenciji konstruktora.

Alonso i Fizikela su odustali samo 4 puta na 18 trka i samo u ta četiri navrata nisu osvojili bodove.

Na podijum se se popeli 20 puta od čega je 8 pobeda. Osvojeno je rekordnih 206 bodova i titule u obe konkurencije.

Zbog zabrane reklamiranja duvanske industrije i cigareta u Formuli , Mild Seven se povlači iz sponzorskog pula.

2005

Umesto Trulija koji je otišao u Tojotu dolazi Đankarlo Fizikela uz Fernanda Alonsa. Fizikela odnosi prvu pobedu u sezoni, a zatim Alonso trijumfuje u naredne tri trke i stiče značajnu prednost na samom startu sezone.

Uz tri pobede Alonsa desila su se i tri uzastopna odustajanja Trulija pa je Meklaren sa Raikonenom pripretio u obe konkurencije.

Ipak, Alonso osvajanjem trećeg mesta u Brazilu osigurava osvajnje šampionske titule postajući tako najmlađi prvak u Formuli 1.

Kao kruna svega dolazi pobeda na poslednjoj trci sezone u Kini i osiguravanje šampionske titule u konkurenciji konstruktora.

Ovim je prekinura i šestogodišnja dominacija Ferarija.

Bila je to ujedno i prva pobeda Renoa sa fabričkim timom, a reno je postao drugi konstruktor iz francuske koji je osvojio šampionat Formule 1 (pre Reno, francuski tim Matra osvojio je šampionat 1969.godine). Takođe Mišelin kao proizvođač pneumatika osvojio je svoju prvu titulu u Formuli 1. R25 je bio drugi auto od 1991 koga nije dizajnirao adrijan Njui ili Rori Birn, a da je osvojio šampionat.

Renoovi vozači popeli su se na podijum 18 puta na 19 trka (vozili su 18 trka pošto trka u SAD nije vožena od strane timova sa mišelin pneumaticima), od toga su 9 pobede.

Vozači su odustali u 6 navrata uz neučestvovanje na trci za VN SAD što daje ukupno 8 odustajanja na 19 trka.

Osvojen je 191 bod i šampionske titule u obe konkurencije.

2004

Alonso i Truli su vozački par drugu godinu za redom. Truli osvaja VN Monaka, a Reno je u borbi za drugu poziciju sa ekipom BAR. Odnosi između šefa tima Flavija Briatorea i Jarna Trulija sve su lošiji, a Italijan pruža i sve lošije vožnje. sve to bilo je dovoljno da ga tri trke pre kraja zameni bivši šampion Formule 1, Žak Vilnev. Ipak, duže odsustvo Vilneva van kokpita ostavilo je posledice pa Kanađanin ne pruža dobre partije, bez osvojenih bodovA.

Alonso sa druge strane pruža konstantno dobre vožnje u svom R24.

Ipak tim gubi trku sa BAR-om, zbog slabijih rezultata Trulija i Vilneva.

Vozači su zabeležili 8 odustajanja na 18 trka.

Ako se pogleda svetlija strana statistike osvojene su 3 pol pozicije, 6 podijuma među kojima je i pobeda Trulija i 105 bodova za 3. mesto u šampionatu.

2003

Umesto Batona u tim dolazi Fernando Alonso. Na bolidu R23 i R23B osato je isti koncept agregata sa većim između cilindara. Ipak, na kraju sezone zbog problema sa pouzdanošću tim odlučuje da se prebaci na koncept V motora pod uglom od 72 stepena.

Nekoliko podijuma (4) i Alonsova pobeda na Velikoj nagradi Mađarske nagoveštavaju uzlaznu putanju u rezultatima tima. Prva pobeda za Renoov fabrički tim još od 1983. godine.

Vozači su zabeležili 10 odustajanja na 16 trka. Takođe, zabeležene su i dve pol pozicije.

Ovoga puta je osvojeno 88 bodova koji se mogu delom pripisati i promenu sistema bodovanja ali većim delom poboljšannim performansama tima.

Pozicija 4 u šampionatu konstruktora.

2002

Povratak u Formulu 1 fabričkog tima Reno. Bolid nosi oznaku R202 pošto je razvijan pod kodnim oznakama starog vlasnika, Benetona.

Vozački sastav čine Jarno Truli i Dženson Baton.

Prilično solidna sezona, a najbolji rezultat su 4 puta 4. mesto.

Reno r202 ima spoecifičan mortor što je specijalnost Renoa. Razvijan još u prethodnoj sezoni u bolidu Beneton R201 agregat ima V raspored cilindara pod uglom od 111 stepeni. Niže težište motora od klasičnih V10 agregata koje daje za oko 20 stepeni veći ugao između cilindara, daje vozačima lakše upravljanje autom.

Vozači su odustali 14 puta na 17 trka.

Osvojena su 23 boda i 4. mesto u šampionatu.

2001

Reno se vraća u Formulu 1 kao snabdevač agregatima tima Beneton, od sledeće godine svog fabričkog tima

2000

Beneton objavljuje da će od 2002 postati fabrički tim Renoa, odnosno da će ih frnacuska fabrika preuzeti.

1998-1999

Reno zvanično neučestvuje u Formuli 1 ali kroz svoju filijalu-saradnika Mekakrom snabdeva Vilijams, a Beneton je iste motore rebrendirao u svoju robnu marku Plejlajf (Beneton-Plejlajf 1998-2000). Reno je bio zadužen za razvoj a Mekakrom za distribuciju i sklapanje motora.

Super performans kompetišn indžinering, kompanija Flavija Briatorea, potpisala je sa Mekakromom ugovor o distribuciji Mekakromovih Motora i rebrendirala ih u Supertek. Brend Supertek snabdevao je motorima Vilijams i BAR 1999 i Erouz 2000.

1995-1997

Reno snabdeva motorima Vilijams i Beneton. U periodu od 1992 do 1997 Reno je što sa Vilijamsom što sa Benetonom, osvojio sva prvenstva u poretku konstruktora.

1992-1994

Pored Vilijmsa, Reno snabdeva motorima i Ližije.

1989

Reno se vraća u ulozi snabdevača motora timu Vilijams.

1986

Reno ostaje prisutan kao snabdevač motora za ekipe Lotus, Tirel i Ližije.

1985

Reno je zadržao vozački par Tambei-Vorvik. Novi bolid RE60 bio je evolucija prošlogodišnjeg RE50. Imao je dorađen motor V6 motor oznake EF4B.

Dva 3. mesta Tambeia u prvim trkama sezone na VN Portugala i San Marina bili su najbolji rezlulatati tima.

Od Velike nagrade Francuske Reno uvodi dorađenu verziju bolida RE60B sa Reno-Gordini EF15 V6 agregatom ali rezultati izostaju, a vozači osvajaju bodove samo u još tri navrata.

Na 15 trka vozači su odustali 16 puta uzimajući u obzir i odustajanje Fransoa Enoa, trećeg vozača koji je vozio na VN Nemačke.

Trku u Južnoj africi reno nije vozi zbog političkih razloga.

Osvojeno je 16 bodova i pozicija 7 u šampionatu.

Zbog finansijske krize u Reno, čelnici proizvođača odlučuju da ukinu Formula 1 tim, koji se povlači iz šampionata završetkom prvenstva.

Reno na spisak partnera pored Lotusa i ližijea pridodaje i Tirel.

1984

Prost odlazi u Meklaren, Čiver u Alfa romeo, a u tim dolaze Francuz Patrik Tambei iz Ferarija i Englez Derek Vorvik iz Tolemana, tako da tim ima potpuno novu postavu za sezonu, po prvi put u svojoj istoriji.

Reno se nadao daljem napretku pošto je Tambei već imao 2 trijumfa u svojo biografiji, a i pridošli Vorvik je slovio za iskusnog vozača.

Bolid RE50 imao je novi EF4 turbo motor V6 turbo motor koji je pored nepouzdanosti patio i od još jedne mane - velike potrošnje.

Tadašnja pravila o ograničenju goriva na 220 litara uz zabranu dosipanja goriva od te sezone, namorali su vozače da voze "ekonomičnije" kako bi završavali trke. Isti problem mučio je i Lotus 95T koji je imao isti motor.

Vozači su završili 5 puta na podijumu- tri puta 2. mesto i 2 puta 3. mesto, zbog navedenih nedostataka.

Pored skromnijih rezultata i konkurencija je prilično napredovala pa je tim tonuo ka sredini grida.

Zabeleženo je 20 odustajanja na 16 Velikih nagrada zbog poznate nepouzdanosti turbo motora. Takođe, to je i prva godina od 1978. godine da tim nije zabeležio pobedu. Rezervni vozač Filip Stref vozio je na poslednjoj trci sezone ali je odustao zbog kvara na boldu.

Osvojena su 34 boda dovoljno za poziciju 5 u šampionatu.

Pored Lotusa Reno snabdeva agregatima i Ližije.

1983

Rene Arnu odlazi u Ferari, a uz Alena prosta vozi Amerikanac Edi Čiver pa je to ujedno i prva sezona u kojo ne vozi francuska postava vozača.

Alen Prost je sa 4 pobede i još 3 podijuma kandidat za titlu.

Sezona je započeta sa bolidom RE30C, a posle nekoliko trka prezentovan je RE40 koji je projektovan uz konsultacije sa Prostom koji je tada bio prvi vozač tima. Bolid je bio potpuno izrađen od karbon fibera, jedino je mali deo nosa poznat kao "crash box" kreš boks ostao od aluminijuma zbog mogućnosti popravke u slučaju manjeg incidenta.

Na bolidu je redizajniran i motor odnosno njegova turbo sekcija koja je zbog nepouzdanosti ostala "Ahilova peta" tima. Upravo zbog zakazivanja turbo punjača na VN Južne Afrike Prost gubi titulu u borbi sa Nelsonom pikeom iz tima Brebem-BMW.

Vozači osvajaju 11 podijuma od čega su 4 pobede Alena Prosta.

Zabeleženo je 10 odustajanja na 15 Velikih nagrada, a poslednje odustajanje u sezoni Prosta je koštalo titule.

Osvojeno je 79 bodova i pozicija 2 u šampionatu, praktično, vicešampionske pozicije u obe kategorije-vozača i konstruktora.

Reno počinje da snabdeva Lotus sa svojim agregatima.

1982

Vozački sastav je isti kao prethodne sezone a bolid je modifikovan sa jačim motorom i nosi oznaku RE30B.

Prost je napravio odličan strat pobedivši na prve dve trke u šampionatu-VN Brazila i VN Južne Afrike.

Ipak nepouzdanost je i dalje mučila Reno. Iako su Prost i Arnu osvojili veći deo kvalifikacija u trkama nisu imali pouzdan bolid koji je imao problema sa elektonikom i ubrizgavanjem goriva.

Arnu je takođe osvojio dve pobede - VN Francuske i Italije i još dva podijuma , ali je završio samo 6 trka u sezoni od 16 Velikih nagrada. Prost je završio tri više -ukupno 9.

Vozači su osvojili 4 pobede i 7 podijuma. Reno je sa osvojena 62 boda drugu godinu za redom na poziciji 3 u šampionatu.

1981

Umesto Žabuja koji je morao da završi karijeru zbog teških povreda u tim dolazi Alen Prost. Sezona je započeta sa bolidom RE20B koga je kasnije zamenio RE30 specifičan po tome što je na njemu po prvi put isproban tada novi materijal karbon fiber.

Prost je opravdao očekivanja sa tri pobede u sezoni i još dva podijuma, dok je Arnu uspeo da se popne na podijum samo na VN Austrije - 2. mesto.

Nepouzdanost je značajan problem, vozači su odustali 16 puta na 15 Velikih nagrada.

Ekipa je osvojila 3 pobede sa 7 podijuma, osvojena su 54 bda i pozicija 3 u šampionatu.

1980

Vozački par Arnu-Žabuj vozi i drugu godinu za redom. Vozači su u bolidu RE20. uspeli da osvoje 3 Velike nagrade. Arnu je trijmfovao u Brazilu i Južnoj Africi, a Žabuj u Austriji. na VN Holandije Arnu je osvojio 2. mesto pa su ova četiri rezultat najzapaženiji u sezoni.

Vozači su odustali 15 puta na 15 velikih nagrada što znači da je trku završavao u proseku jedan vozač.

Poslednju trku sezone, Veliku nagradu SAD vozio je samo Arnu, pošto je Žan Pjer Žabuj doživeo težak udes sa višestrukim prelomima kostiju na VN Kanade.

Osvojeno je 38 bodova i pozicija 4 u šampionatu.

1979

Pored Žabuja u tim dolazi i Rene Arnu.

Nepouzdanost je osnovna mana bolida RS01. od VN Monaka sedme trke šampionata Reno se takmiči sa novim bolidom RS10. Bolid je imao V6 1,5l sa dvostukim-"twin" turbo punjačem, menjač sa 6 stepeni prenosa i šasiju sa efektom prijanjanja za tlo-"ground effect".

Prvi zapažen rezultat došao je na sledećoj trci VN Francuske. Žan Pjer Žabuj je pobedio, a Arnu se popeo na treće mesto. Bila je to prva pobeda i podijum za Reno, kao i prva pobeda nekog bolida i motora sa turbo punjačem u istoriji Formule 1.

Žabuj potom beleži dva druga mesta na VN Velike Britanije i VN SAD.

RS10 je bio korak u pravom pravcu razvoja. Reno je do kraja sezone sa ovim bolidom zabeležio i 2 najbrža kruga i 5 pol pozicija.

Međutim ono što je važilo za prethodnika važilo je i za RS10, a to je nepouzdanost. Vozači su uspeli da završe zajedno 9 trka na 15 Velikih nagrada.

Osvojeno je 26 bodova, 4 podijuma od čega jedna pobeda, što je bilo dovoljno za poziciju 6 u šampionatu.

1978

Žabuj učestvuje na 14 od 16 trka. Od voženih 14 uspeva da završi 5 od čega je jedno 4. mesto i prvi bodovi za tim.

Osvojena 3 boda bila su dovoljna za poziciju 12 u šampionatu.

1977

Prva godina učešća Renoa u Formuli 1 preko svog ogranka Reno Sport. Ekipa učestvuje sa jednim bolidom na pet trka, vozio ga je Žan pjer Žabuj.

Bolid Reno RS01 sa Reno-Gordini EF1 V6 1,5l turbo motorom je prvi bolid sa turbo motorom u istoriji Formule 1.

Bolid je veoma nepouzdan, a zbog čestih kvarova i dima koji je nastajao pri havariji motora prozvan je "žuti čajnik".

Tim je ostao bezu bodova u prvenstvu i bez zvaničnoe klasifikacije u plasmanu.

Reklame