Ferari

Podaci o timu

Startni broj ove sezone:

4

Poena ove sezone:

365

Zemlja sedište tima:

Italija

Mesto sedišta tima:

Maranelo, Italija

Puno ime tima:

Skuderija Ferari

Direktor:

Mauricio Arivabene

Tehnički direktor:

Dzejms Alison

Šasija:

SF15-T

Motor:

Ferari 056

Prva sezona:

1950

Titula:

16

Pol pozicija:

207

Najbržih krugova:

227

Istorija tima

2013

Dobar start sezone u kojoj su vozači Ferarija od početka u konkurenciji za pobede. Ipak, incidenti i tehnički problemi sprečavaju Alonsa i Masu da uknjiže potencijal F138 u prvih nekoliko trka. 

2012

Ferari kodne oznake 663 sredinom januara prolazi kreš test FIA-e iz drugog pokušaja. Odlikuje ga specifičan dizajn prednjeg dela/nosa, koji je nazvan "delfinov nos".

Manajak performansi ispoljen je na VN Australije ali je kiša u Maleziji donela pobedu za Ferari.

Alonso u Valensiji (VN Evrope) ostvaruje drugu pobedu, dok Masa i dalje nema zapažen rezultat.

Masa se budi tek pred kraj sezone kada počinje da pomaže Alonsu u borbi za titulu. Ujedno, tim prestiže Meklaren u konkurenciji konstruktora i probija se na drugo mesto. Španac izvlači maksimum iz bolida F2012 ali ne uspeva da u poslednjoj trci da preotme titulu Fetelu u poretku vozača. Vozači su odustali u svega 3 navrata. Vicešampionska pozicija na kraju sezone, 2 pol-pozicije, 400 bodova uz 15 podijuma, od čega su 3 pobede Alonsa.

2011

Prilično loš start sezone u odnosu na prikazane performanse na zimskim testovima. Vozači završavaju u poenima ali bez podijuma u prvim trkama. Posle neubedljivog starta dolazi i do reorganizacije kadrova. Aldo Kosta odlazi sa mesta tehničkog direktora tima, "na druge poslove u kompaniji". Pet Fraj preuzima odgovornost za šasiju, Korado Lancone proizvodnju, a Luka Mramorini elektroniku. Šef tima ostaje Stefano Domenikali. Alonso osvaja prvi podijum na VN Turske, a na trci u Monaku penje se za stepenik više. Zadnji deo bolida Ferari 150* Italija u Monaku neodoljivo podseća na rešenje Red Bula, kada je u pitanju kraj poklopca motora sa otvorom u vidu završetka mlaznice jednomotornog aviona.

Alonsova pobeda na VN Velike Britanije ostavlja ga u borbi za titulu i duže nego što se moglo pretpostaviti. Sa druge strane Masa je totalno podbacio u performansama, pa će mu naredna sezona biti odlučujuća bar po pitanju F1 karijere u Ferariju.

Na 19 trka Ferari beleži samo 4 odustajanja, 1 pobedu i 10 podijuma-svi pripadaju Fernandu Alonsu.

Osvojeno je 375 bodova i pozicija 3 u šampionatu.

2010

Dobar početak sezone sa dvostrukom pobedom u Bahreinu, ali odmah potom pad u performansama bolida F10 i stagnacija iza Red Bula i Meklarena. Sredinom sezone tim opet hvata zamah, ali na Hokenhajmu dolazi do kontraverznih timskih naredbi i tim dolazi pred sud FIA-e. U septembru Svetski motosport savez ekipi Ferari propisuje kaznu od 100.000,00 dolara zbog nelegalne timske naredbe po kojoj je Felipe Masa, predao vodeću poziciju klupskom kolegi Fernandu Alonsu. Ovom naredbom prekršen je član 39.1 sportskog propisa koji navodi da su "zabranjena timska naređenja koja ometaju rezultat trke". Ipak, Alonso u nastavku sezone pruža sve bolje rezultate i dolazi na vodeću poziciju u poretku vozača, dve trke pred kraj sezone. Pet pobeda Ferarija i treće mesto u konkurenciji konstruktora sa 396 bodova, drugo mesto Alonsa u generalnom plasmanu vozača sa 252 boda i šesto mesto Filipea Mase sa 144 su rezultati tima na kraju sezone. Alonsu je izmakla titula lošim plsamanom na posledjoj trci, tek pozicija 7, iako je do tada bio vodeći u plasmanu vozača.

2009

Kontraverzna sezona sa duplim difuzorima za koju Ferari sa bolidom F60 nije bio spreman kao ni Meklaren. Sezonom vladaju Bron GP i Red Bul. Masa na trci u Mađarskoj zadobija teške povrede glave opasne po život, a tim se preusmerava na bolid za sledeću sezonu. Kimi Raikonen osvaja VN Belgije što je i najsvetlija tačka sezone. Međutim, već pred kraj sezone govori se o odlasku Raikonena i dolasku Fernanda Alonsa. Pozicija 4 u ukupnom poretku sa 70 bodova, bod manje od Meklarena.

2008

Ferari osvaja šampionat konstruktora sa 172 boda, a Felipeu Masi izmiče titula za 1 bod, iako je pobedio na više trka od Hamiltona. Ovo je Ferarijeva 16-a konstruktorska titula sa 8 pobeda u sezoni.

2007

Pobeda nad Meklarenom na sudu, a i u šampionatu. Kimi Raikonen dolazi u Ferari i pobeđuje na debi trci na VN Australije za ovu ekipu, što se nije desilo još od dolaska Mensela. Raikonen pobeđuje na 6 trka, a Masa na 4 trke. Ekipa je bila kritikovana zbog poda bolida F2007, koji je bio pokretan, kasnije proglašen nelegalnim od strane FIA-e posle razjašnjenja pravila ali bez sankcija po ekipu. U julu iste godine Ferarijev inženjer Najdžel Stepni biva otpušten iz tima zbog špijunaže... Kasnije istog dana Skuderija podiže tužbu protiv Stepnija i Meklarenovog inženjera Majka Kuglana. Meklaren biva optižen za špijunažu. Pored priloženih preko 800 stranica detalja o poboljšanjima na šasiji bolida koja su trajala od aprila, kada se krađa dokumenata desila, Meklaren biva kažnjen sa 100 miliona dolara i isključivanjem iz šampionata tako da Ferari osvaja šampionat sa 204 boda ispred BMW-a sa 101 bodom. Isključeni Meklaren, kome su bodovi poništeni, skupio je 218, odnosno Alonso i Hamilton po 109.

2006

Završna sezona Šumahera u Ferariju sa njegovih 7 pobeda i 2 pobede Felipea Mase te godine. Skuderija sa bolidom Ferari 248 F1, prestiže Reno u poretku konstruktora tri trke pre kraja, ali problemi sa pouzdanošæu zaustavljaju ih u pohodu. Drugo mesto u poretku konstruktora sa 201 bodom, 5 manje od prvoplasiranog Renoa. Šumaher odlazi iz tima i to je kraj jedne ere u Formuli 1 Ferari-Šumaher koja je ovoj ekipi donela mnogo uspeha i rekorda.

2005

Ferari ima problema sa novim pravilom za pneumatike koje je nalagalo da gume traju cele kvalifikacije i trku. Sedam podijuma uključujući pobedu u Indijanapolisu kada su vozili samo timovi sa Bridžston pneumaticima Ferari, Džordan i Minardi. Ostalih sedam timova se povuklo iz trke zbog problema sa Mišelin pneumaticima koji su pucali na ovalnoj stazi pa su se povukli iz trke zbog bezbednosti vozača. Ferari je počeo sezonu sa modelom bolida F2004M zbog kašnjenja u razvoju šasije za sezonu 2005. godine i sa njim odvezao prve dve trke. Iako palniran za Barselonu zbog mnogo lošijih performansi novi bolid je ušao u potrebu na trećoj trci. Zbog ove žurbe došlo je do problema sa pouzdanošću mehanike i Šumaher je viđen da odustaje zbog ovog problema posle 58 trka odnosno Hokenhajma 2001.godine. Barikelo odlučuje da ode iz tima posle dugogodišnjeg statusa drugog vozača, a na njegovo mesto dolazi Felipe Masa iz BMW Zaubera. Pozicija 3 u generalnom plasmanu konstruktora sa 100 bodova.

2004

Ponovo totalna domainacija Ferarija. Prvo mesto u poretku konstruktora sa 262 boda. Šampionska i vicešampionska titula u konkrenciji vozaèa, Šumaher je osvojio 13 od 18 trka i 12 od prvih 13 u sezoni Što su rekordi u F1 i 148 bodova. Barikelo je takoðe osvojio 2 trke i 114 bodova.

2003

Sezona u kojoj su konkurenti pokazli malo više otpora, ali je Ferari praktièno i dalje dominirao ovoga puta sa bolidom F2003-GA. Peta uzastopna konstruktorska titula što je još jedan rekord sa 158 bodova ispred Vilijams BMW-a sa 144, šesta titula Mihaela Šumahera sa 93 boda dva više od Kimija Raikonena iz Meklarena. Šumi postaje prvi vozač koji je osvojio naslov prvaka šest puta u istoriji Formule 1.

2002

Totalna dominacija Skuderije, Šumaher (11) i Barikelo (4) pobeđuju na 15 od 17 trka. Ipak, ova godina obeležena je skandalom. Timskom naredbom Barikelu je reèeno da propusti Šumahera na A1-Ringu, što je ovaj i uèinio. Na ceremoniji dodele pehara Šumaher je dovukao Barikela na poziciju pobednika na pobednièkom postolju, zbog čega biva kažnjen sa 1 milion dolara kazne, zbog nepoštovanja procedure na podijumu. Ovaj skandal doveo je do zabrane timskih naredbi odnosno pooštravanja pravila jer načina za timska naređenja naravno uvek ima. Šumaher se sa pet titula Šampiona izjednačio sa rekordom Huana Manuela Fanđa iz 1950-ih. Šumaher osvaja 144 boda, Barikelo 77 za ukupno Ferarijevih 221 ispred Vilajamsa na drugom mestu sa 92.

2001

Šumaher je osvojio šampionat četiri trke pre kraja sezone sa ostvarenih 9 pobeda, Barikelo je treći u šampionatu. Ove godine se dešava pravi skandal Ferarija na A1-Ringu. Barikelu je rečeno da propusti Šumaherana na drugu poziciju od strane Žana Toda na zaprepašćenje FIA-e, medija i ljubitelja Formule 1. Šampionska ekipa Ferari osvaja 179 sa Šumaherovih 123 i Barikelovih 56 bodova, ispred Meklarena sa 102 boda.

2000

Šumaher pobeđuje u borbi za titulu Miku Hakinena sa bolidom Ferari F1-2000. Osvaja 9 trka od 17 te godine i donosi prvu vozačku titulu posle Džodija Šektra i 1979. godine. Barikelo osvaja svoj prvi Gran pri te godine iako je startovao kao 18-i. Pored Ferarija samo je Meklaren uspeo da zabeleži pobede te godine. Ferari je prvi u poretku konstruktora sa 172 boda, prati ga Meklaren sa 150, a poređenja radi Vilijams na trećoj poziciji ima 36.

1999

Mihael Šumaher u udesu na Silverstonu lomi nogu i propušta sedam trka. Njega u kokpitu zamenjuje Mika Salo. Edi Irvajn uspeva da izazove Miku Hakinena u borbi za titulu ali ne i da je osvoji. Ipak Ferari sa bolidom F399 osvaja naslov prvaka sa 128 bodova ispred Meklarena sa 124.

1998

Ferari počinje sezonu sa potpuno novim bolidom F300 prilagođenim pravilima za 1998. godinu. Iako je Meklaren bio bolji Ferari je sa novim paketom mogao da se nosi sa rivalom. Šumaher je pobedio na šest trka uključujući i tri za redom u Kanadi, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Tadašnji šef tima Ros Bron, pokazao je maestralnu taktiku na VN Mađarske kada je Ferari sa tri brza pit-stopa naspram Meklarenova dva uspeo da Šumaheru obezbedi pobedu. Svetla tačka sezone je i dvostruka pobeda Ferarija te godine u Monci, prva još od 1988. godine i smrti Enca Ferarija. Rori Birn tokom sezone konstantno radi na poboljšanju paketa. Šumaher i Hakinen vode borbu do poslednje trke za VN Japana, ali tada mu se gasi motor i umesto iz prvog reda odnosno pol-pozicije startuje trku sa začelja. Sredinom trke puca i Gudjirov pneumnatik, a tada se nalazio već na poziciji tri i tako titulu osvaja Mika Hakinen. Edi Irvajn je četvrti u plasmanu, a Ferari drugi sa 133 boda iza Meklarena sa 156.

1997

Bolid F310B bio je zančajno pouzdaniji i brži od svog predhodnika, a Meklaren iako brži, prilično je nepouzdan pa Šumaher vodi borbu sa Vilnevom iz Vilijamsa za naslov prvaka. Ipak, na poslednjoj trci na stazi Herez posle kontakta ove dvojice Šumaher odustaje, a Vilnev osvaja naslov prvaka. Šumaher takoðe biva kažnjen degradiranjem u plasmanu na poziciju 26 iako je po osvojenim pobedama i bodovima koji su mu nisu oduzeti trebao zauzeti drugo mesto sa 78 bodova. Šumaher osvaja 4 trke te sezone: Monako, Belgija, Francuska i Japan. Ferari je drugi u poretku konstruktora sa 102 boda.

1996

Ferari pravi jednu od najznačajnijih odluka u istoriji tima i dovodi dvostrukog prvaka sveta u tim za iznos od 30 miliona dolara. Šumaher sa sobom dovodi i Rosa Brona i Rorija Birna iz Benetona koji sa Žanom Todom postaju tim za uspehe u narednim godinama. Ferari se oprašta od svog V12 koncepta motora, zbog promene u pravilima i smanjanja zapremine sa 3500cc na 3000cc, a na scenu stupa V10. Na scenu stupa i bolid F310 koji je okosnica novih boida F310B za naradnu sezonu kao i F300 iz 1998. godine. Alezi i Berger odlaze u Beneton kao zamena za Šumahera u paketu, a na mesto drugog vozača dolazi Edi Irvajn iz Džordana. Tri pobede Šumahera su najsvetliji momenti sezone uz dva razočaravjauæa odustajanja u Francuskoj i Kanadi oba pre početka trke. Kroz sezonu paket postaje sve konkurentniji pa Ferari završava sezonu na drugom mestu sa 76 bodova.

1995

Pobeda Žana Alezija u Kanadi je najznačajniji rezultat ekipe u sezoni. Barger i Alezi zajedno su odustali čak 14 puta u šampionatu ali je ekipa i pored katastrofalne pouzdanosti uspela da završi sezonu na 3. mestu sa 73 boda.

1994

Vozački sastav Alezi-Berger uspeva da osvoji tri pol-pozicije i jednu pobedu na VN Nemačke koju je osvojio Gerhard Berger. Ferari sa bolidom 412T završava sezonu na trećem mestu sa 71 bodom.

1993

Žan Alezi i Gerhard Berger zajedno su odustali 16 puta te sezone. Ipak, Ferari sezonu završava na 4. mestu u poretku konstruktora što i nije loš plasman ako se pogleda iz tog ugla. Mađutim 28 osvojenih bodova naspram 72 Beneton-Forda koji je na poziciji 3, govori nam o konkurentnosti Ferarija F93A.

1992

Sezona u kojoj su vozili Žan Alezi, Ivan Kapeli i Nikola Larini. Bolid F92A bio je karakteristièan po "duplom ravnom podu" i bio težak za vožnju. Njega je zamenio modifikovani F92AT sa sedmostepenim poprečnim menjačem i modifikovanim prednjim vešanjem. Verzija bolida F93AT koju je krajem sezone vozio Larini imala je na sebi prvi pokušaj Ferarijevog aktivnog ogibljenja ali i 30 kg više od Alezijevog bolida. Larini je uspeo da osvoji 12 i 11 poziciju u dve trke koje je vozio za tim. Tim je ostvario 2 podijuma i 21 bod tokom čitave sezone što je bilo dovoljno za poziciju 4 u poretku konstruktora.

1991

Umesto Mensela u tim dolazi Žan Alezi. Ferarijev bolid 643 za sezonu 1991. godine bio je jedan od najlepših i mnogo je obećavao. Bolid je predstavljen sredinom sezone na VN Francuske. Alen Prost je uspeo da se plasira u prvi red na startu trke pa i da povede. Međutim, ubrzo zatim ga je pretekao Najžel Mansel sa njgovim Vilijams-Reno Fw14 bolidom. Prost završava na poziciji 2, no međutim posle te trke stvari kreću naopako po Prosta i Ferari. Prost u toku sezone odustaje čak sedam puta i žali se da bi mu bilo lakše "da vozi kamion" nego taj auto, pa dobija otkaz i biva zamenjen na VN Australije sa test vozaèem Ðanijem Morbidelijem. Ipak, Ferari završava sezonu na poziciji 3 u poretku konstruktora sa 55.5 bodova.

1990

Sezona počinje obećavajuće za Ferari. Iz Meklarena dolazi Alen Prost kao zamena za Gerharda Bergera i postaje prvi vozač tima koji ujedno brani titulu. Na Prostove žalbe da ima inferiorniji bolid mehaničari odgovaraju zamenom bolida bez znanja Mansela. Prost je osvojio 5 trka te godine i vodio borbu sa Senom do poslednje trke sezone u Japanu gde posle udesa odustaje. Razočarani Mansel napušta tim na kraju sezone. Feari kao i Prost osvajaju drugo mesto u poretku konstruktora i vozača sa 110 odnosno 73, dok je Mansel osvojio 37 bodova i poziciju 5 u poretku vozača.

1989

Kraj turbo ere uvodi motore sa prirodnim usisom vazduha sa najviše 12 cilindara i 3.5l za koje je lobirao Ferari par prethodnih godina. Tim je otišao toliko daleko u svojim zahtevima da je dizajnirao bolid Ferari 637 namenjen Indi kar seriji trka u slučaju da FIA ne ispuni njihove želje i pretio selidbom u ovo takmičenje. Ovaj motor je prvi sa prirodnim usisom vozduha posle decenije turbo motora. Tim pravi novi koncept poluautomatskog menjača kojem su se brzine manjale pomoću pedalica na volanu. Ujedno to je i prvi sedmostepoeni menjač u F1 tako da je Fearai 640 bolid pionir na ovom polju. Roberto Moreno tadašnji test vozač Ferarija napravio je hiljade kilometara tokom razvoja ovog menjača. Bolid koji je projektovao Džon Barnard, pokazao se kao brz ali nepouzdan, ipak, uspava da osvoji na svom debiju prvu pobedu na VN Brazila. Mensel takođe pobeđuje i u Mađarskoj gde je startovao sa pozicije 12 i uspeo da prestigne Ajrtona Senu tadašnjeg šampiona, a beleži još dva druga i dva treća mesta. Ovu pobedu Mensel je posvetio Encu Feraiju, osnivaču Ferarija koji je preminuo godinu ranije. Berger pobeđuje za Ferari u Portugalu uz još dva podijuma odnosno druga mesta u Japanu i Španiji. Takođe, tim pored ovih izvanrednih rezultata beleži i 12 odustajanja Bergera, od čega 10 uzastopnih od početka sezone. Mensel posle pobede na startu sezone pravi 4 odustajanja i jednu diskvalifikaciju, a potom još 3 odustajanja i diskvalifikaciju. Ukupan skor daje rezultat da su vozači Ferarija te sezone zajedno završili devet trka i odustali 19 puta odnosno bili diskvalifikovani 2 puta. Ipak 9 završenih trka na podijumu dovelo je tim na 3. mesto u poretku konstruktora sa 59 bodova.

1988

Godina kada umire Enco Ferari dotadašnji vlasnik. Fijat povećava udeo u vlasništvu na 90%. Samo nedelju posel Encove smrti Berger i Alboreto osvajaju dvostruku pobedu za skuderiju na VN Italije u Monci. To je ujedno i najznačajniji rezultat te godine uz nekoliko podijuma, pošto je Meklaren pobedio na svim preostalim trkama. Ta dvostruka pobeda posvećena je Encu Ferariju. Tim završava sezonu na 2. mestu sa osvojenih 65 bodova iza Meklarena sa 199.

1987

Johanson odlazi iz Ferarija u Meklaren, a na njegovo mesto dolazi Gerhard Berger. Kako sezona odmiče on pravi sve zapaženije rezultate naspram svog klupskog kolege Alboreta i uspeva da pobedi u poslednje dve trke sezone što je i najbolji rezultat Ferarija te godine. Mesto 4. u poretku konstruktora sa 53 boda sa bolidom Fearai F1/87.

1986

Jedna od lošijih sezona Ferarija bez pobede u šampionatu. Johanson i Alboreto nisu imali ni mnogo šanse za tako nešto sa bolidom Ferari F1/86. Ipak tim završava sezonu na poziciji 4 u poretku konstruktora.

1985

Model bolida sa oznakom Ferari 156/85 na početku sezone voze Mikele Alboreto i Rene Arnu. Ipak, Arnu biva zamenjen posle prve trke u Brazilu na kojoj je osvojio poziciju 4 sa Stefanom Johansonom. Mikele Alboreto beleži 7 podijuma od čega dve pobede. Johanson beleži takođe dva druga mesta na podijumu što je na kraju šampionata bilo dovoljno za odlično drugo mesto sa 82 boda u poretku konstruktora naspram Meklarenovih 90.

1984

Mikele Alboreto i Rene Arnu sa modelom 126C u njegovoj poslednjoj varijanti nisu imali mnogo šanse protiv Meklaren-TAG bolida i početka njihove dominacije u turbo eri. Ipak, Mikele Alboreto beleži pol-poziciju i pobedu u Belgiji kao i još dva druga i jedno treće mesto. Rene Arnu beleži dva druga i dva treća mesta. Oba vozača odustaju zajedno 12 puta tokom sezone od 16 trka. Ferari uspeva ipak da osvoji 2. poziciju u generalnom plasmanu konstruktora sa 57.5 bodova.

1983

Ferari uspeva da osvoji osmu titulu u konkurenciji konstruktora sa vozačkom postavom Rene Arnu-Patrik Tambej sa ukupno skupljenih 89 bodova, 10 više od Renoa. Rene Arnu osvaja 3 trke te sezone-Kanada, Nemačka i Holandija uz još četiri podijuma, dok se Patrik Tambej penje 5 puta na podijum od čega jednom na najviše postolje na VN San Marina.

1982

Ferari uzima konstruktorsku titulu sa osvojenih 74 boda u vozačkom sastavu Didije Pironi-Patrik Tambej. Ferari pravi svoju prvu monokok šasiju, model 126C2. U prvom delu sezone vozačka postava su Vilnev i Pironi. Međutim dolazi do razdora u timu izmeðau Žila Vilneva i Didijea Pironija oko timskih naređenja na VN San Marina. Posle odustajanja sa te trke, Vilnev na kavalifikacijama za VN Belgije gine u jezivom udesu. Pironi ostaje u timu kao lider, međutim i on doživljava težak udes u Nemačkoj i završava svoju karijeru. Na njihova mesta dolaze Mario Andreti i Patrik Tambej kao zamene. Tim ipak uspeva da osvoji prvenstvo sa 74 boda, 5 više od Meklaren-Forda.

1981

Kao partner Žilu Vilnevu u tim dolazi Didije Pironi, a tim u bolid 126CK uvodi i turbo motor. Bolid se pokazao kao brz ali nepouzdan što je koštalo Vilneva titule. Ipak, on uspeva da pobedi na VN Monaka i VN Španije kao i da bude na podijumu nekoliko puta. Bolid se pokazao izuzetnim na brzim stazama. Ferari osvaja poziciju 5 u poretku konstruktora sa osvojenih 34 boda.

1980

Jedna od lošijih sezona Ferarija. Džodi Šekter nije uspeo u odbrani titule, a tim je osvojio samo 8 bodova dovoljnih za poziciju 10 u generalnom plasmanu konstruktora. Šekter odlučuje da završi karijeru i povuče se iz F1 na kraju sezone.

1979

Džodi Šekter osvaja titulu u poretku vozača sa 51 bodom, što će biti poslednja titula titula u ovoj konkurenciji pred pauzu dugu 21 godinu. Žil Vilnev je drugi sa 47 bodova, a Ferari ekipno prvi sa 113 bodova.

1978

Vozačku postavu čine Karlos Rojtman i Žil Vilnev. Ferari je imao slolidan auto te sezone, međutim Lotus sa svojim bolidom koji je imao "suknjicu" i efekat "prijanjanjna za tlo" je bio neprikosnoven. Rojtman je zauzeo poziciju 3 na kraju šampionata, a Vilnev poziciju 9. Ferari je 2. ekipno sa 58 bodova.

1977

Niki Lauda oporavljen od fatalne nezgode u prethodnoj sezoni osvaja šampionsku titulu so osvojenih 72 boda, a Ferari sa 95 bodova osvaja titulu u konkurenciji konstruktora. Karlos Rojtman osvaja 42 boda i završava sezonu na poziciji 4 u poretku vozača. Međutim odnosi u Laude i tima se pogoršavaju i on na kraju sezone prelazi u Brebem.

1976

Niki Lauda doživljava stravičnu nezgodu na VN Nemačke. Iz bolida je izvučen sa dosta opekotina koje su ostale na njegovom i telu. Na njegovo mesto dolazi Klej Regaconi kao zamena, ali se Lauda vraća u tim samo šest nedelja posle nezgode, pa Ferari na Vn Italije 1976 vozi sa tri auta. Od titule su ga delila samo dva kruga ali se povukao sa poslednje trke sezone na Fudžiju za VN Japana, zbog obilne kiše koja je tada zadesila stazu. Sezonu završava sa 68 bodova odnosno bodom manje od šampiona sezone Džejmsa Hanta. Ferari je prvi ekipno 83 boda, Regaconi na poziciji 5 sa 31 bodom, a Rojteman na poziciji 16 sa 3 boda.

1975

Na VN Južne Afrike trećoj trci sezne Ferari predstavlja svoj novi i ispostaviće se šampionski bolid 312T. Lauda uzima titulu u poretku vozača, a Ferari treću u poretku konstruktora sa 72.5 bodova ispred Brebem-Forda sa 54.

1974

Niki Lauda dolazi u Ferari ali tim ostaje bez titule zbog loše pouzdanosti bolida 312B3. Ferari odlučuje da sve svoje snage usmeri na Formulu 1 i da zanemari trke sportskih automobila. Vicešampionska titula sa 65 bodova, iza Meklaren-Forda sa 73.

1973

Pozicija 6 u šampionatu sa 12 bodova koliko ima i sedmoplasirani BRM. Ferari je bio daleko iza konkurencije pa je neke od VN preskočio (VN Nemačke, VN Holandije).

1972

Pozicija 4 u šampionatu sa 33 boda. Ferari gubi trku sa konkurencijom. Bolid 312B2 ne može da se nosi sa konkurentima. Džeki Iks doinosi trijumf na VN Nemačke.

1971

Treće mesto u šampionatu sa 33 boda. Mario Andreti koji je došao u tim donosi jednu pobedu (VN Južne Afrike) kao i Džeki Iks (VN Holandije).

1970

Džeki Iks se vraća u tim i pobeđuje na VN Austrije, Kanade i Meksika što mu donosi vicešapionsko mesto na kraju sezone. Isto mesto osvaja i Ferari u portku konstruktora sa 52 boda iza šampionskog Lotus-Forda sa 59.

1969

Pedro Rodrigez je došao na mesto Džekija Iksa uz Krisa Amona. Ferari je ovu godinu iskoristio za rekonstrukciju tima vozeći sa starim bolidom, a rezult je bio u drugom planu, pošto je trebalo pametno isplanirati novac od novog partnerstva sa Fijatom. Amon na kraju godine odlazi iz tima. Pozicija 6 u poretku ekipa sa 7 bodova.

1968

Džeki Iks dolazi u tim i osvaja VN Francuske, a uz još par osvojenih podijuma nalazi se u konkurenciji za šampionsku titulu. Ipak. na treningu za VN Kanade doživljava nesreću i biva sprečn u svom pohodu. Franko Lini, menadžer tima, odlazi na kraju sezone, a Džeki Iks odlazi u Brebem. Ferari ugovara prodaju svoje fabrike automobila Fijatu za 11 milona dolara. Tranzicija je završena tokom 1969. a Ferari je zadržao 50% kontrole nad firmom. Pozicija 4 u poretku konstruktora sa 32 boda.

1967

Godina puna povreda vozača i torbulencija u timu. Eugenio Dragoni dobija otkaz, dolazi Franko Lini na mesto menadžera. Bandini zadobija teške povrede na VN Monaka i nekoliko dana kasnije podleže povredama i opekotinama. Majk Parkes tagođe zadobija teške povrede koje ga doživotno udaljavaju iz Formule 1. Pozicija 5 u poretku konstruktora koliko ima i Honda na poziciji 4.

1966

Nova pravila u Formuli 1, Motori od 3.0l zapremine. Ferari nastupa sa modelom 312 koji ima 12 cilindara. Sartis pobeđuje na VN Belgije, ali posle sukoba sa menadžerom Dragonijem odlazi iz tima. Drugi pobedu za Skuderiju osvaja Skarfioti na VN Italije u Monci sa unapređenom verzijom motora sa 36 ventila. Druga pozicija u poretku konstruktora sa 31 bodom iza Brebem-Repka sa 42.

1965

Poslednja godina sa motorima zapremine 1.5l. Ferari ne osvaja ni jedan Gran pri. Pozicija 3 i šampionatu konstruktora sa 26 bodova.

1964

Ferari predstavio model 158 sa motorom od 8 cilindara. Sartis je pobedio na dve trke, Bandini na jednoj. Iako je Ferari bio znatno sporiji od konkurenata Sartis uspeva da osvoji šampionat, a Sartis je na četvrtoj poziciji na kraju sezone. Druga pobeda u konkurenciji konstruktora sa 45 bodova isprd BRM-a sa 42.

1963

Ferari je napravio noviju verziju šasije 156 koja je manja i lakša evolucija iz 1961, a koja je opet napravljena po šemi Formula 2 automobila iz 1960. Sartis odnosi pobedu na VN Nemačke. Ppzicija 4 u konkurenciji konstruktora sa 26 bodova.

1962

Bez pobeda u šampionatu. Vozački sastav je Hil i Bageti uz novajlije Rodrigeza i Bandinja. Pozicija 6 u šampionatu sa 18 bodova koliko ima i petoplasirani Porše.

1961

Uvedeno je pravilo o novoj zapremini motora, sada 1.5l.

Hil pobeđuje u poretku vozača posle neizvesne borbe sa klupskim kolegom Fon Tripsom koji na samom kraju sezone na VN Italije doživljava nesreću i ubija nekoliko gledalaca. Ðankarlo Bageti priključuje se timu i pobeđuje na svojoj debi trci što je prvi put u istoriji Ferarijevih vozača. Prva titula u poretku konstruktora sa 45 bodova, 10 više od drugoplasiranog Lotus - Klimaksa.

1960

Bez pobede u šampionatu, testiran prvi auto sa motorom iza vozača odnosno na zadnjem delu bolida. 26 bodova i treće mesto u poretku timova.

1959

Ferari angažuje čak pet novih vozača Bruks, Bera, Hil, Garni, Alison. Ipak, posle svega što se dešavalo u prethodnoj sezoni tim nije bilo lako složiti i ukoponovati, te je bilo dosta internih razmitrica, pa čak i fizičkih obračuna u slčaju Žana Bere, koji je udario menadžera tima Romola Tavonija, a potom dobio otkaz. Bruks je bio konkurentan sve do kraja sezone ali gubi trku za šampionat od Džeka Brebema iz ekipe Kuper. Vicešampionska titula u konkurenciji timova sa 32 boda, iza Kuper-klimaksa sa 40.

1958

Poredak u konkurenciji konstruktora počinje da se boduje. Ferari dizajnira model Ferari 246 Dino u čast sina Enca Ferarija koji je preminuo nedavno. Crna godina za Ferari. Vozački sastav čine Kolins, Hotorn i Muso. Muso doživljava tešku nesreću i gine na VN Francuske, a Kolins istu sudbinu doživljava na VN Nemačke. Hotorn osvaja šampionat i povlači se ali nedugo zatim gine u saobraćajnoj nesreći. Vicešampioni u prvoj sezoni u kojoj se boduje šampionat konstruktora sa 40 bodova iza šampiona Vanvala sa 48.

1957

Ferari je i dalje koristi kupljene D50 šasije Lančije, stare nekoliko sezona i ne uspeva da osvoji ni jedan Gran pri.

1956

Sa šasijom D50 kupljenom od Lančije, Ferari pobeđuje na 5 trka, Kolins na dve i Fanđo na tri trke, koji je ujedno osvojio i šampionasku titulu.

1955

Tragična godina za Ferari. Alberto Askari tragično gubi život isprobavajući Ferari 750 Monca sport na istoimenoj stazi. Krivina Vialone u kojoj je izgubio život više ne postoje nju je zamenila šikana koja je dobila ime u njegovu čast - Varijanta Askari. U šampionatu Skuderija trijumfuje samo u Monaku. pobedio je Moris Trintinjan dok je Askari koji je par dana kasnije poginuo u nesreći promašio šikanu posle tunela i završio u luci. Posle Askarijeve smrti Ferari se na kratko povlači iz šampionata, a krajem sezone vraća se sa kupljenom šasijom Lančije D50.

1954

Nova sezona Formule 1 donosi i nova pravila po kojima su u upotrebi motori od 2.5. Ferari za nova pravila konstruiše novi auto Ferari 625 koji se teško borio protiv Maseratija i Mercedesa. Ferari osvaja samo 2 pobede u sezoni, po jednu Gonzales-VN Velike Britanije i Hautorn -VN Španije.

1953

Askari osvaja šampionat sa 5 osvojenih Velikih nagrada. Na kraju sezone Huan Manuel Fanđo uspeva da pobedi Ferariejve vozače sa Maseratijem po prvi put.

1952

Ferari ulazi šampionat sa bolido Tipo 500 od 2 litra zapremine i 4 cilindra s kojim pobeđuje na svakom Gran priju na kome je uzeo učešće. Vozili su Askari, Ðuzepe Farina i Pjero Terufi, a Askari je osvojio šampionat sa osvojenih 6 Velikih nagrada.

1951

Hoze Frojlan Gonzales osvaja VN Velike Britanije i tako sebe upisuje u istoriju, kao prvog pobednika Velike nagrade za Ferari.

1950

Osnovan je Formula 1 šampionat i Skuderija Ferari ulazi u takmičenje od samog početka. Ovo je jedini tim koji se takmičio u svim sezonama Formula 1 šampionata. Tim je ipak izostao sa prve trke, a takmičenje je počeo na VN Monaka sa bolidom 125 V12 za čijim su volanom bili Alberto Askari i Ðiđi Viloresi.

1947

Ferari je konstruisao prvi trkački automobil "Tipo 125" sa motorom od 1.5l i 12 cilindara. Od ovog automobila izveden je i model 125 F1 koji je od 1948 učestvovao na nekoliko Velikih nagrada, iako u to vreme šampionat Formule 1 još nije bio uspostavljen.

Reklame