VN Japana: Najava

Velika nagrada Japana ima dobru tradiciju i zauzima posebno mesto u Formuli 1, a do sada je vožena na dve staze – Suzuka i Fudži

Prvi put je VN Japana vožena 1976. godine na stazi Fudži, blizu čuvene istoimene planine-vulkana, južno od Tokija. Tada je trka vožena po ogromnom pljusku i nakon zauzimanja trećeg mesta, šampionat je osvojio Džejms Hant. Još se samo sledeće godine održala VN Japana na istoj stazi, da bi se u F1 kalendar vratila tek 1987, ovog puta na renoviranoj stazi Suzuka. Do danas je Suzuka ostala prvi izbor za japanski gran pri, osim 2007. i 2008. kada se vozila na Fudžiju.

Suzuka, staza u vlasništvu Honde, nalazi se južno od Nagoje, u prefekturi Mije, a izgrađena je još 1962. godine. Ipak, sve do 1987. na Suzuki se nikada nije vozila Formula 1, ali tokom naredne tri decenije zabeležen je veliki broj legendarnih momenata. Od Senine prve titule, do duela Sene i Prosta, titula Hakinena i Šumahera, na VN Japana uvek je veliki ulog bio u igri zahvaljajući tome što je bila poslednja ili pretposlednja trka u šampionatu.

Kada je reč o konfiguraciji staze, ona je izuzetno posebna jer je jedina u kalendaru koja u bukvalnom smislu prelazi preko sebe i na taj način liči na broj osam. Dugačka je 5.807 kilometara i na njoj se nalazi 18 krivina. Izuzetno je brza i na samo dva mesta se brzina spušta ispod 100 km/h. Prosečna brzina kruga obično ide iznad 220 km/h. Prvi sektor je možda i najinteresantniji zbog čuvenih S krivina, da bi se u drugom sektoru vozači suočili sa desnim Degner krivinama i zanimljivim krivinama 13 i 14, poznatijih pod nazivom Spoon Curve (kašika). U trećem sektoru nalazi se čuvena 130R krivina, kroz koju se prolazi preko 300 km/h.

Što se tiče kočnica, Suzuka je jedna od najlakših u kalendaru jer se koči samo 10% tokom kruga. Od deset kočionih zona, četiri su srednje težine uz čak šest lakih.

Suzuka je zahtevna prema gumama, ne toliko zbog kočenja i abrazivnosti asfalta, koliko zbog sila koje gume trpe u veoma brzim krivinama. Pireli je za ovaj vikend timovima ponudio crvene super meke (supersoft), žute meke (soft) i bele srednje tvrde gume (medium).

Bolidi se podešavaju na nivo srednjeg aerodinamičkog potiska tj. daunforsa.

Rekord kruga u trci drži Kimi Raikonen iz 2005. u vremenu 1:31.540, dok je apsolutni rekord u vlasništvu Luisa Hamiltona iz kvalifikacija prošle sezone – 1:27.319.

 

Prvi trening – petak u 03:00

Drugi trening – petak u 07:00

Treći trening – subota u 05:00

Kvalifikacije – subota u 08:00

Trka – nedelja u 07:10

Koautor vesti: Marko Despotović

Autor vesti: Milena Nikolić

Reklame

Tabela vozača

R.B Slika Ime i prezime Poena
1. Luis Hamilton 0
2. Niko Rozberg 0
3. Danijel Rikardo 0
4. Danil Kvjat 0
5. Felipe Masa 0
6. Valteri Botas 0
7. Sebastijan Fetel 0
8. Kimi Raikonen 0
9. Fernando Alonso 0
10. Dženson Baton 0