Heroji F1 - Rikardo Patreze


autor: Miladin Sudimac | datum objave: 15.08.2016.


Heroji F1 - Rikardo Patreze

©WilliamsF1

Rođen u Padovi 17. aprila 1954. godine. Mladom Rikardu je trebalo tek nekoliko sezona u nižim kategorijama do najbržeg cirkusa. Bio je šampion u gotovo svim šampionatima u kojima je učestvovao uključujući i svetsku karting titulu osvojenu 1974. godine. Svoj debi u F1 Patreze je imao 1977. godine za ekipu Šadou. Odmah po završetku te sezone vlasnici ekipe su promenili ime u Erouz i dodatnim sredstvima omogućili svojim vozačima da ostvare bolje rezultate što se i pokazalo na VN Južne Afrike kada je Rikardo Patreze umalo pobedio na trci. Ipak, zbog eksplozije agregata Italijan je morao 15 krugova pre kraja da odustane. Te sezone mladi vozač došao je u žižu javnosti zbog pogibije čuvenog Ronija Petersona u Monci. Asocijacija vozača ga je smatrala krivim za lančani udes u kojem je poginuo Šveđanin na startu trke, te su mu zabranili da vozi na Votkins Glenu u Americi. Kasnije te godine čelnici šampionata nisu videli nameru da Italijan izazove incident, međutim učesnik nemilog sudara kolega i šampion iz 1976. godine, Džejms Hant, nikada više Patrezea nije gledao istim očima, čak i kasnije u njegovim komentatorskim danima nije propustio da okrivi Patrezea za taj i svaki naredni incident u kojem je učestvovao.

Nekoliko godina kasnije Rikardo Patreze prešao je u Brebem, gde je 1982. ostvario svoju prvu pobedu i to na VN Monaka. Bila je to trka gde su se petorica vozača smenjivala u vođstvu. Posle udesa Alana Prosta, De Ćezarisa i Didija Pironija, Italijan je došao do pobede u poslednjim krugovima. Sezonu kasnije pobedio je u Južnoj Africi ali te sezone nije bio toliko konstantan, koliko njegov klubski kolega Nelson Pike koje je te sezone osvojio svoju drugu titulu. 

Prelazak u Alfa Romeo 1984. godine Patrezeu nije doneo nove uspehe. Samo jedan podijum u Monci za dve sezone bilo je premalo za Rikardinja. Nova promena dve godine kasnije dovela je Italijana u nezavidnu poziciju. Njegov povratak u Brebem, uprkos tome što je bolid posedovao verovatno najjači BMW-ov agregat nije doneo rezultate. U tom periodu Patreze je posedovao izuzetno visok nivo profesionalizma jer zbog loših rezultata Brabama nijednom nije javno kritikovao ekipu što ga je činilo jednim od popularnijih u padoku. Stvari su se ubrzo promenile te je Frenk Vilijams dao šansu Patrezeu da u poslednjoj trci 1987. godine odmeni povređenog Mensela. Prezadovoljna učinkom ekipa ga je angažovala za narednu sezonu. Dolaskom V10 Reno motora u ekipu za 1989. godinu Patrezea i kolegu Tijeri Butsena učinilo je konkurentnijim vozačima. Patreze je završio kao treći te godine u generalnom plasmanu, osvojivši čak 6 podijuma. U to vreme gotovo trećina vozača u šampionatu cinili su vozači sa Apenina. Pored Patrezea vozili su još i pokojni Alboreto i De Anđelis, Ivan Kapeli, Pjer Luiđi Martini, Andrea De Ćezaris i mnogi drugi. Rikardo je svojim trkačkim umećem bio odmah iza velikana Sene, Prosta, Mensela, Pikea i Bergera.

Svoju treću pobedu ostvario je na VN San Marina 1990. godine, završivši kao semdmi u generalnom poretku. Malo po malo ekipa Vilijamsa se priblizavala moćnom Meklarenu ostavljavši Lotus i Ferari iza sebe. Povratkom Mensela u ekipu posle dve godine u Ferariju uticalo je na to da Patreze prihvati ulogu drugog vozača u ekipi. Te 1991. godine pobedio je u Portugalu i Meksiku i značajno pomogao kolegi u borbi za titulu sa Ajrtonom Senom. Osvajanjem svoje treće titule na kraju godine u Japanu činilo je Senu skoro nepobedivim, međutim ekipa Vilijamsa je naporno radila da napravi šampionski bolid za narednu sezonu što su i uspeli. Bolid Vilijams Renoa 1992. godine bio je tehnički i aerodinamički superioran. Patreze je ušao u svoju 12-u sezonu i sa velikim stilom bezuslovno pomogao Menselu u osvajanju svoje jedine šampionske titule. Poslednju pobedu ostvario je te godine na VN Japana. 

Zbog velike konkurencije za mesto u ekipi Vilijamsa za 1993. godinu za koje su se borili Mensel, Sena i Prost, Rikardo Patreze je bio prinuđen da promeni ekipu te je završio karijeru te godine u Benetonu vozivši sa mladim Mihaelom Šumaherom. Prosečna sezona za Italijana značila je da su i godine trkanja uzele maha. Patreze je na kraju godine odlučio da se definitivno povuce iz sporta. Vozač sa severa Italije je prvi u istoriji koji je obeležio 200 Gran pri nastupa i prvi sa 250 odvoženih trka od ukupno 257, što je prevazišao još samo Rubens Barikelo mnogo godina kasnije. U bogatoj karijeri upisao je 6 pobeda, 8 pol pozicija, 37 podijuma i 13 najbržih krugova. Uprkos mnogim incidentima i agresivnom stilu vožnje Patreze je ostao među najpopularnijim vozačima svog vremena. "Šmeker" i profesionalac krajem osamdesetih i početkom devedestih bio je deo sjajne generacije koja će se teško ponoviti. Era u kojoj se F1 brzo menjala. Bolidi su postajali sve brži i zahtevniji. Era u kojoj su vladali i pobeđivali veterani: Prost, Sena, Mensel, Pike, Berger, Patreze. Tu nije bilo mesta za klince.

 

Koautor: Nikola Ognjenović