Istorija F1: Reno - od pionira turbo agregata do šampiona


autor: Miladin Sudimac | datum objave: 08.10.2015.


Istorija F1: Reno - od pionira turbo agregata do šampiona

©RenaultSportF1

Sedamdesetih godina Formula 1 bila je šampionat u kom su učestvovale većinom privatne britanske ekipe i fabrički tim Enca Ferarija. Sudbina sporta je u tim vremenima bila nejasna, što zbog dodele TV prava, prenosa i same organizacije prvenstva, ali i zbog velikog broja fatalnih udesa i nerešene bezbednosti volontera na trkama. Vozači su billi poput avio pilota iz drugog svetskog rata, heroji svog posla, neki su postali globalno popularni poput Nikija Laude, Džejmsa Hanta, Žila Vilneva ... a neki su na žalost izgubili život i ostali u srcima mnogih fanova poput Ronija Petersona, Tonija Prajsa, Fransoe Severa, Johana Rinta kao i mnogi drugi. Rizično je bilo za velike proizvođače automobila investirati u takvim uslovima, međutim, sa rastom gledanosti i popularizacijom sporta Reno je među prvim fabričkim timovima odlučio da zakorači u svet F1.

Kao odgovor na aerodinamička rešenja ekipe Lotus i njihovog šefa Kolina Čepmena, Reno se odlučio konstruisati prvi turbo agregat 1977. godine pod imenom Gordini V6 od 1.5 litra.

Međutim, nije sve išlo kako je bilo planirano. Debi ekipe odložen je za drugi deo prvenstva kada su nastupili sa samo jednim bolidom i domaćim vozacem Žan-Pjer Žabujom. Katastrofalna pouzdanost dovela je do situacije da ekipa nije mogla završiti niti jednu trku. Automobil je postao predmet ismevanja u internim krugovima ostalih ekipa, uprkos tome što je motor bio izuzetno snažan.

Naredne sezone na polju brzih kvalifakacionih krugova rezultati su bili bolji, međutim pouzdanost nije bila prisutna.

1979. godina je mnogo vise obećavala, ekipi se pridružio drugi musketar Rene Arnu. Na domaćem Gran priju na stazi Dižon tadašnja velika zvezda Fomule 1, Žil Vilnev, bio je iznenađen kad je njegov Ferari bio konstantno okruzen žutim bolidima. Najbrži je bio Žabuj dok je fenomenalna borba točak uz točak viđena između Vilneva i Arnua. Pobeda Žabuja označila je ujedno i prvu pobedu Renoa i bolida sa turbo agregatom.

 

Narednih godina velika zvezda ekipe postao je Alen Prost koji je čak 9 puta slavio u tri sezone. Ipak, tim nikako nije uspeo osvojiti naslov prvaka zvog velikog broja konkurentnih ekipa poput Ferarija, Vilijamsa, Brebama i Meklarena koji je uveo novi Porše turbo agregat. Zbog internih nesuglasica Prost je krajem 1983. godine napustio tim, te su nastupili veliki finansijski problemi. Kao kostruktori napustili su šamionat dok su kao snadbevači motora u periodu od 1985 i 1986 pomogli Lotusu da se bori za pobede. Ulaskom Honde u šampionat 1987. godine na polju snadbevanja najboljih ekipa Reno se odlučio da napravi pauzu do početka 90-ih godina kada je sa ogromnim uspehom pomogao prvo ekipi Vilijamsa pa onda Benetona da osvoje konstruktorske i vozačke titule.

Krajem devedestih došlo je do ponovnog interesovanja Fracuskog brenda da se takmiči. Velikom investicijom u ekipu Beneton, Reno je 2000-te godine preuzeo tu ekipu čija istorija datira još od 1981. godine kada je osnovan tim pod imenom Toleman, a od 1985. godine i kupovine od strane Benetona nosili su ime velikog italijanskog modnog brenda. Uprkos kupovini ekipa se vodila kao Beneton Formula do 2002 i sve vreme je od tada stacionirana u Enstonu Velika Britanija. Investiranje je pomoglo dovođenjem mladog Fernanda Alonsa 2003. godine.

Velikom brzinom ekipa koju je dugo godina vodio Flavio Brijatore dostigla je vrhunski nivo i 2004. godine sustigla vodeće timove te 2005 i 2006 dotukla najveće rivale Meklaren i Ferari. Osvojene su dve konstruktorske i dve vozačke titule, Fernando Alonso je bio najzaslužniji za povratak Renoa na najsnajniji mogući način. Iznenadnim odlaskom Alonsa u Meklaren, Reno se više nije mogao boriti za naslov prvaka ali povratkom dvostrukog šampiona 2008. godine Reno je bio na pragu stare slave, sve do skandalozne VN Singapura te sezone kada je organizovanom naredbom iz boksa drugi vozač Nelson Pike Junior namerno izazvao udes i pomogao Alonsu da pobedi na vrlo neprofesionalan način. Francuski tim se vrlo brzo nasao na udaru javnosti i svih ekipa. Optuzeni su bili šef ekipe Flavio Brijatore i Pet Simonds koji su kovali zaveru. Pod pritiskom, vodeći ljudi su napustili ekipu, a integritet sporta je ponovo doveden u pitanje posle špijunske afere sezonu ranije. Nastupili su veliki problemi za tim u naredne dve sezone, sponzori su otkazivali Fernando Alonso je bio primoran da nađe drugu sredinu.

2010. godine akcije Renoa su prodate belgijskim investitorima te se ekipa od 2011 zvala Lotus-Reno.

Iste godine saradnja izmedju Red Bula i Renoa dovela je do velikog uspeha Austrijske ekipe u naredne 4 godine i osvajanja 4 titule u obe kokurencije što je dovelo do koliko toliko stabilnijeg i respektabilnijeg statusa tog brenda iako su učestvovali samo kao snadbevač agregata.

U novoj turbo hibridnoj eri 2014 godine Reno motori nisu uspeli da povrate stari sjaj. Red Bul je slavio u samo 3 trke dok u 2015-oj poznati proizvođač više nije na listi najpozelnijih klijenata. Zadnjih meseci spekulise se o povratku fabričke ekipe eventualnom kupovinom Lotusa, dok je status kod Red Bula još uvek nepoznat.

Naredne godine Reno ima priliku da povrati staru slavu i integritet. Turbulentna istorija ove ekipe dokazuje koliko je teško pobediti i istovremeno opstati u najbržem cirkusu.

Koautor: Nikola Ognjenović