Utisci iz Monce - veliko finale


autor: Vladimir Kosjer | datum objave: 12.09.2015.


Utisci iz Monce - veliko finale

©F1Srbija.com

Svaka nedelja u kojoj se vozi velika nagrada je praznik za nas. Danas je dan za trkanje.

Koliko sam bio uzbudjen govori i ovaj uvod, kao i činjenica da većinu noci nisam mogao da povežem 2 sata sna. Mozak nije mogao da prestane, vrtelo se mnogo mogućnosti, taktika... Dva ili jedno zaustavljanje, uzevši u obzir 2 eksplozije u Belgiji, agresivan start ili čuvanje pneumatika... Trka je jednostavno drugačija kada se gleda uživo.

Iako nije bilo ni 8h, vec je bilo dosta toplo, a oblacima nije bilo ni traga i time su pale u vodu sve opcije o dodatno uzbudljivoj trci zbog kiše, što je nedelju dana ranije, prema prognozama, bilo sigurno.

Jutros smo poranili kako bismo zauzeli najbolja mesta za posmatranje, međutim mnogi su mislili kao i mi. U samom gradu je već bila gužva, iako nije bilo ni 10 sati, a isto stanje je bilo i oko staze0. Ovo se pogotovo odnosi na General Admission zonu, koja je manje više bila popunjena na svim delovima koje sam obišao, nakon sto smo vec zauzeli svoje pozicije.

Danasnji dan je bio samo oko Formule. Iako su se vozile GP2 i Porše Mobile serija, jednostavno nisam mogao da obraćam necu veću pažnju na dešavanja na stazi, nego sam samo uživao u zvuku.

Dok sam obilazio stazu, primetio sam da je na ulazu iza boksova i u padok bila konstantna gužva zbog fanova koji su čekali dolazak svojih ljubimaca. Pošto nema treninga niti drugih dešavanja pre trke, nedeljom vozači dolaze malo kasnije.

Pošto sam već u dva navrata pisao o Tifozima, izlišno je opet to pominjati, već ću samo reći da je danas kulminiralo. Tribine su u potpunosti bile obojene u crveno, što je navijačima Ferarija neponovljivo iskustvo. Veliki broj zastava se viorio po tribinama i šetao se okolo zajedno sa vlasnicima.

Pošto zbog prevoza avionom nisam mogao da unesem teleskopski štap, kao svaki normalni snalažljivi čovek iz Srbije, ja sam barjak improvizovao i u parku sam našao jednu veliku granu na koju sam iskoristio u navedene svrhe. Moram priznati da sam među svom tom masom vrlo originalno izgledao.

Vreme je došlo i na stazu su prvo izašle dame sa zastavama svih vozača, što je bilo propraćeno brojnim zvižducima od muškog dela publike. Meni su lično smešno izgledale jer sam u svakom trenutku čekao da se neka od njih saplete i padne (puno je bilo gume na stazi). 

Konačno su izašli i vozači i tradicionalnu paradu su započeli minutom ćutanja u čast Džastina Vilsona koji je podlegao povredama zadobijenim naletanjem na krhotine. Jedna ružna stvar koja se desila, jeste da Luis Hamilton nije skinuo kačket tokom ovog perioda...

Ubrzo su vozači napravili počasni krug i sve je bilo spremno za start. Imao sam sreće da je preko puta moje pozicije bio montiran veliki video bim te sam mogao da pratim sva dešavanja na stazi.

Trku ste i sami gledali i nema potrebe da pričam o njoj, Hamilton je dominirao od početka do kraja. Napomenuo bih da je salve aplauza dobijao Kimi za svako preticanje tokom trke i inicijalnog razočaranja, kao i Niko Rozberg kada mu se auto zaustavio.

Nekih 10-ak krugova pre kraja, krenuli smo ka izlazu iz Parabolike jer smo tu snimili ogradu koja je bila otključana, a tokom pre podneva i redar mi je potvrdio da se ona sigurno otvara kad svi uđu u boks. Kao po pravilu i tamo je već bila poprilična gužva. Svi su sa nestrpljenjem čekali taj trenutak da potrče na stazu ka podijumu.

Prvo su pušteni ljudi koji su bili na tribinama kod Parabolike a tada je krenuo i naš stampedo. Društvo sam ubrzo izgubio zbog moje ogromne brzine trčanja, jednostavno ni DRS im nije pomogao da me stignu, ali su me posle lako našli zbog prepoznatljivo ručno rađenog barjaka.

Prvi put sam bio toliko blizu podijuma i ne mogu opisati moje uzbuđenje, ogromna energija je bila u vazduhu. Imao sam osećaj kao da je milion ljudi oko mene, jer su dolazili sa svih strana i nije se video kraj. 

Tada su izašli oni, Masa, Fetel i Hamilton i oduševljenju nije bilo kraja. Buka je bila tolika da se razglas jedva čuo, neponovljivo iskustvo. To je bilo pojačano činjenicom da sam bio toliko blizu podijuma, da je i šampanjac završio po meni, neopisivo.

Veliki bum mi se desio kada je na red došao intervju sa prvom trojicom, a kao voditelj najavljen, ni manje ni više, nego Džordž Lukas! To mi nije bilo ni na kraj pameti, osoba koja je zaslužna za jedan od najboljih serijala filmova ikada (svakako prema mom ličnom mišljenju) je bila na istom mestu kao vozači koje obožavam. Posle sam saznao od druga da je na jezeru u gradu Komo, koje je od Monce udaljeno oko pola sata, sniman jedan od filmova, pa je i takav potez dobio smisao. Čak se i na vozačima videlo oduševljenje ovakvim gestom.

Nakon zvaničnih dešavanja, prošetali smo po stazi i obišli sve bokseve. Masa jednostavno nije htela da ide, pa je i posle sat vremena i dalje bila velika gužva, dok redarima nije dojadilo pa su izašli na stazu sa konopcem i korak po korak se pomerali ka podijumu, što je konačno dovelo do pražnjenja staze.

Tek kad sam se vratio i gledao snimak, video sam ogromnu zastavu sa natpisom "Save Monza" i ne mogu se više složiti sa tim. Ovo je jedno istorijsko mesto, Monca je hram brzine i meni jedna od 3 omiljene staze na kalendaru. Verujem da gospodin Eklston treba da gleda i ekonomsku stranu (nekad mi se čini da samo nju i gleda), ali ova staza je jedna od zaslužnih za ono što F1 danas predstavlja i ona mora ostati u kalendaru, po svaku cenu.

Za kraj bih dodao da je ovo jedno od najboljih iskustava koje sam imao u životu i svakome bih preporučio da ovu trku pogledaju uživo, jer se ovo ne sreće često. Mešavina istorije, specifičnih navijača i brzina koje se razvijaju na ovoj stazi, za mene pravi savršenu kombinaciju, ukratko Raj na zemlji.