VN Austriije 2002 i Rubens Barikelo kao moralni pobednik


autor: Miladin Sudimac | datum objave: 16.06.2015.


VN Austriije 2002 i Rubens Barikelo kao moralni pobednik

©

 Povlačenjem dvostrukog svetskog šampiona Mike Hakinena krajem 2001 šampionat F1 je izgubio jedno veliko rivalstvo.
 Rivalitet između Hakinena i Šumahera trajalo je nekoliko sezona i time vratio staru slavu ovom sportu.
Nemac je samim tim u novu sezonu ušao kao apsolutni favorit vozeći za ekipu koja je bila u izvanrednoj formi i koja je suvereno vladala u konstruktorskom šampionatu poslednje tri sezone.  

 Ekipe Meklarena i Vilijamsa pružale su nedovoljan otrpor italijanskoj ekipi delom i zbog inferiornijih Mišlen pneumatika naspram Bridžstonovih koje je koristio Ferari.
Korišćenjem snažnog BMW agregata koji je dostizao 20000 obrtaja ekipa Frenka Vilijamsa bila donekle ubedljiva tokom kvalifikacijai uspela da osvoji 7 pol pozicija u toku sezone. Međutim manjak prijanjanja i dugotrajnosti koje su pružali Mišlenovi pneumatici sputavalo je ovu ekipu da ponove uspehe iz protekle decenije.

 U prvih pet trka sezone dominirala su braća Šumaher. Mladji brat Ralf slavio je u Maleziji dok je Mihael bio najbrži u Australiji, Brazilu, San Marinu i Španiji.VN Austrije održala se u maju mesecu na stazi A1 ring koja se smatra za jednu od najlepših u šampionatu.

 Drugi vozač Ferarija Rubens Barikelo uporno je čekao svoju šansu tokom sezone i po drugi put pobedio klubskog kolegu u kvalifikacijam vozivši maestralno. Drugu i treću poziciju na startu zauzeli su Ralf i Mihael Šumaher.Brazilac je sjano startovao dok je stariji Šumaher u narednih nekoliko krugovA uspeo da obiđe moćni Vilijams njegovog brata.
 U dvadeset i trećem krugu desio se težak incident izmedju Takume Satoa i Nika Hajdfelda što uslovilo izlazak bezbedonosnog vozila na stazu a kasnije i do promene strategija kod ekipa.
Vozači Ferarija su išli na duži stint i tako napravili ogromnu prednost. Poslednji pit stop su odradili desetak krugova pre kraja trke a razlika izmedju Barikela i Šumahera se od tada konstantno smanjivala.
 Jedna od televizijskih kamera koja snimala pit lejn tri kruga pre kraja snimila je neobičnu konverzaciju šefova ekipe Ferari Rosa Brona i Žana Toda koji su komunicirali preko poruka napisanim na papiru. Retko ko je mogao da naslutio čemu je bilo rec pošto su momentalno radio vezama kontaktirali vodeće vozače.
 U poslednjem krugu Šumi je vec bio na 1 sekundu od svog kolege da bi mu u poslednjim krivinama, koje nose naziv po sjajnim šampionima Nikiju Laudi i Johanu Rindtu, "ušao u menjač" kako to trkači žargonski izgovaraju.
 Navijači na glavnoj tribini kod startnog ciljnog pravca očekivali su veliku borbu ali na veliko razočarenje
Brazilac je nekoliko desetina metara pre karirane zastave naglo usporio i prepustio po naređenju ekipe ono što bi trebalo da bude njegova tek druga pobeda u karijeri.
 Desilo se neverovatno, prvi put u istoriji ovog sporta pobednik trke i najpopularnija ekipa izazvali su
neviđenu dozu negativnih reakcija publike u finišu jedne trke. I pored suverenog vođstva u šampionatu mnogi su mislili da je naredba bila bezpotrebna.
 

Autoritet koji je izgradio tokom godina u Ferariju zbog svojih fantastičnih voznji Šumaher je delimično, od strane šireg spektra zaljubljenika u F1, označen krivcem. Oni koji pomno prate znaju da je odluka doneta sa vrha.

 Čuvena rivalstva izmedju Laude i Rojtemana, Vilneva i Pironija ,Prosta i Mensela učinila su ovu ekipu između ostalog izezetno popularnom.
 Tog dana na najtransparetniji način narušeno je nešto što bi trebalo da bude balans između bezkompromisnog vođenja ekipe i sportskog nadmetanja dvojice vozača.
 Tog dana je umesto sporta pobedu odnela politika.

Tekst vesti: Nikola Ognjenović